Većina bajki nastale su iz straha od nepoznatih sila, u dugim i tamnim zimskim noćima, kada su oluje njihale kapke na prozorskim oknima, a bleda mesečina obasjavala neosvetljene uske i prljave uličice.
Moguće je, da neke bajke čuvaju uspomene na stvarne događaje, ali kako ljudi vole nepoznate stvari, čarobne ličnosti i neobjašnjive pojave, mnogi istiniti događaji su u mašti pripovedača dobijali neki drugi vid i postali natprirodni i zagonetni.
Bajke su inače tek u 19. veku počeli da sakupljaju mnogi pisci. Oni su ih beležili i sastavljali u knjige, kao braća Grim u Nemačkoj ili Vuk Karadžić kod nas, pa su se bajke na taj način sačuvale za buduća pokoljenja.
Bajke su za decu, ali i za tate i mame
Bajke mogu da čitaju svi, bez obzira na uzrast i godine. One svakom daju ponešto. Malo dete, ušuškano u postelji, sluša kako mu majka čita bajku i razume samo ono što želi da razume i to na način, na koji ono hoće. Starija deca mogu da zamisle šta bi junak bajke uradio da nije doneo takvu i takvu odluku, ili da je nešto uradio drugačije.
I odrasli, kada čitaju bajke, mogu da osete situacije koje imaju neke veze sa njihovim životom. Kada majke čitaju detetu bajku, često ono nepoznato stave u čvrste okvire, a zatim objašnjenjima nekih pojava rasteraju strah. Na taj način bajke utiču na osećanja, i deluju umirujuće naročito zato što u njima postoji jasna razlika između dobra i zla, i što na kraju krivac uvek biva kažnjen.
Interesantne ličnosti iz bajki
U celom svetu verovatno da ne postoji zemlja u kojoj se nisu pričale i zapisivale priče o divovima, vešticama, patuljcima, princezama ili vukovima. U tim likovima sačuvana su najstarija i najvažnija ljudska iskustva, na kojima ravnopravno mogu da uče i deca i odrasli. Verovatno su stoga, mnogi psiholozi, filozofi i pedagozi pokušali da otkriju uticaj i značenje pojedinih likova u duhovnom razvoju dece.
Neka zapažanja do kojih su došli, pokazaćemo na primeru šest likova koji se najčešće pojavljuju.
Veštica
Veštica je predstavljena kao senka majčine ljubavi. Ona na primer ljubazno prihvata Ivicu i Maricu, neguje ih i hrani kao prava majka, da bi već sledećeg jutra pokazala svoje pravo lice a taj način je predstavljeno iskustvo kroz koje su prošli svi ljudi iz vremena kad su bili deca. Majka nije samo draga, brižna i puna razumevanja. Ona u detinjim očima često može da bude nepravedna, ljuta da se vređa. Ta druga strana majčinske ljubavi otelotvoruje se kroz ličnost veštice.
Đavo
Kao ličnost iz bajke đavo je „pronađen„ tek u srednjem veku. Mnoge starije figure i simboli su se spojili u njemu: na primer bog iz podzemlja starih mitova, ili pastirski bog Pan, od koga je đavo „nas ledio„ rogove, kopita i rep. U đavolu dete ili odrastao čovek vidi strah i potajnu želju da jednom prekorači zabrane i ono što je uobičajeno. Jer on, a ne bog, kažnjava ljudsku neposlušnost paklenim mukama. Međutim, đavo nije uvek ružan i odbojan . On često čuva blago, ili su mu pristupačne najveće svetske tajne . Đavo predstavlja sve ono što je nesvesno u čoveku, ono što je nelogično i tajno.
Patuljci
U bajkama najčešće susrećemo dve vrste patuljaka. Prvi su zli i podmukli, a drµgi su vredni i dobroćudni mali ljudi, kao u „Snežani i sedam patuljaka.
Patuljci su među narstarijim likovima iz bajki, i predstavljaju određeni stepen na putu prema sazrevanju. Mali su rastom, uglavnom bezimeni i bez izraženih osobina. Žive vredno, ali dosadno. To što Snežana jednog dana napušta njihov udobni dom i siguran svet, treba da pokaže detetu da taj period mora da se prevaziđe ako čovek hoće da bude odrastao i srećan.
Princeze i prinčevi
Princeze i prinčevi predstavljaju dalji razvoj junaka iz starih priča. Ono što oni doživljavaju u bajkam govori nam o duhovnom sazrevanju čoveka. U opasnim ili neobičnim situacijama oni otkrivaju svoje sposobnosti da savladaju teškoće i pronađu svoj pravi put. Princeze, a i prinčevi uglavnom napuštaju dvorac , i maskirani u obične ljude skupljaju svoja životna iskustva. Deca često u svojoj mašti preuzi maju ulogu svojih junaka princeza i prinčeva, i na taj način, stiču ljudske kvalitete kao što su vernost, poverenje, lepota i radosti u životu.
Divovi
Slično patuljcima, i divovi se u bajkama pojavljuju kao zla, ili kao dobroćudna bića spremna da pomognu nekom u nevolji. Zli divovi bivaju uvek pobeđeni zahvaljujući ljudskoj lukavosti i snalažljivosti. Tu se upravo i nalazi poruka za decu i ogromni, odrasli ljudi, u čijoj sredini ona žive, nisu bezgrešni ni nepobedivi.
Neobične i velike kamene i planinske oblike, tumačile su se kao dela divova, na šta i danas ukazuju mnogi geografski pojmovi. Isto je i sa prirodnim pojavama kao što su lavine i oluje. Divovi i patuljci ukazuju i na to da stojimo negde između nezmerno velikog kosmosa i beskrajno malog sveta atoma.
Vuk
Životinje su u mnogim bajkama pratioci, pomoćnici ili pak bića koja „zavedu„ čoveka. 0na mogu da misle i da budu razumna. Često su u mnogim bajkama životinje čarolijom pretvorene u prinčeve i princeze. Usled neke nesreće ili kazne ljudi su spali na život u životinjskom obliku. Ova osobina bi trebalo da pokaže kako čovek pored onog plemenitog i svetlog u sebi ima i nešto tamno, neljudsko.
Ovih šest likova su samo deo velike galerije ličnosti iz većine bajki koje znamo. Postoje i drugi koji ovde nisu opisani, ali je verovatno da i oni imaju neko svoje objašnjenje o postanku i značenju. Probajte zato da ih analizirate na osnovu vašeg iskustva.
Jer, detinjstvo danas nije vreme neznanja. Ono je vrsta vremeplova kroz ljudsku istoriju. Današnja deca, ona do jedanaest ili dvanaest godina starosti, koja najviše čitaju bajke, zrela su otprilike kao i prosečan, odrastao čovek srednjeg veka.
