Kičmeni stub čoveka još od rođenja trpi ogromno opterećenje. Kičma ima zadatak da nosi sve segmente gornjeg dela ljudskog tela, svaki delić koji je iznad nje ili u njenoj visini. Takođe, kičma je pokretač trupa. Zato ona mora da bude u isto vreme i čvrsta i pokretljiva. Ova kontradiktornost u funkcionisanju kičmenog stuba omogućena je zahvaljujući njegovoj specifičnoj strukturi, koju čini veći broj kratkih pršljenova međusobno povezanih zglobovima. Kičmeni pršljenovi imaju ograničenu pokretljivost zato što je istegljivost ligamenata mala, a nastavci susednih pršljenova se međusobno sudaraju. Još jedan ograničavajući faktor su mišići antagonisti koji sprečavaju suvišno istezanje.
Kičma deteta
Kod dece, kičmeni mišići su nedovoljno razvijeni i nedovoljno jaki. A upravo slabi mišići predstavljaju glavni uzrok lošeg držanja tela deteta, ali ne i jedini. Tako na primer, dete koje raste brže od svojih vršnjaka, često se stidi svoje visine, ona mu predstavlja smetnju, zbog čega dok hoda saginje glavu i spušta ramena.
Posturalni poremećaji kod dece (loše držanje tela)
Problem nastaje ako se loše držanje tela ne uoči na vreme. Oblik kostiju deteta veoma brzo postaje neprirodan, a vrlo teško ga je kasnije ispraviti.
Ovde je veoma važno da se obrati pažnja na položaj sedenja deteta. Ukoliko je stolica visoka toliko da dete dok sedi ne može da nogama dodiruje pod, može doći do krivljenja kičme. Dok obavlja aktivnosti poput pisanja, crtanja, čitanja, detetova leđa treba da budu ispravljena, da stoje u pravom položaju.
Ukoliko je do došlo do krivljenja, neophodno je da roditelji dete odvedu lekaru specijalisti. U većim gradovima Srbije postoje brojne ordinacije sa odličnim terapijama i programima korektivnih vežbi. Za više detalja na temu dečije rehabilitacije i fizijatrije posetite sajt Longa Vita.
Već na osnovu vizuelnog zapažanja deteta u stojećem položaju, specijalista u većini slučajeva može da zna o kakvim komplikacijama je reč. Uglovi detetovih lopatica treba da budu na istoji visini. Takođe, posmatra se tzv. Lorencov trougao, koga čine nadlaktica, podlaktica i kičmeni stub. Oni treba da sačinjavaju jednakostranični trougao.
Naravno, osim tipičnih vizuelnih pokazatelja, lekar obavlja i merenja grudnog koša, glave, vrata, jačine mišića itd. Proverava se i telesna težina, jer kod dece koja su naglo dobila ili izgubila na težini postularne promene mogu biti komplikovanije i da brže napreduju. Takođe, meri se i visina deteta, obzirom da tkiva teško prate rasta kostiju. Kod mišića se određuje nivo slabosti i skraćenost pojedinih mišića.
Uzrok svih postularnih poremećaja su loše navike, pa je potrebno izvršiti njihovu procenu, što će lekaru pomoći da utvrdi tačnu vrstu poremećaja i da odredi odgovarajuće vežbe, tačnije adekvatnu kineziterapiju.
Osnovni cilj kineziterapije je korekcija stava, aktiviranje i jačanje odgovarajućih grupa mišića, istezanje skraćene muskulature, vežbe disanja radi ispravke nekih deforimteta grudnog koša, podizanje nivoa kondicije i jačanje celokupno mišićne strukture tela.
Deci koja imaju nepravilno držanje tela, lekari određuju odgovarajuće vežbe za jačanje i ispravljanje kičmenog stuba. Primenjuju se vežbe koje podstiču širenje grudnog koša i jačanje ruku, vežbe za veću elastičnost kičme, vežbe za stomačne i nožne mišiće, vežbe za jačanje mišića stopala. Cilj korektivne gimnastike je ublažavanje ili uklanjanje postularnih promena.
Funkcionalni i strukturalni deformiteti kičme
Poremećaji kičmenog stuba mogu biti funkcionalni ili strukturalni. Funkcionalni poremećaji kičmenog stuba podrazumevaju promene na mekom tkivu, dok su strukturalne promene vidljive na koštanom sistemu. Poremećaji u držanju tela i kičmeni deformiteti otkriveni na vreme mogu se ispraviti. Isto važi i za poremećaje u razvoju nogu i stopala. Što se ranije otkriju, korekcija je lakša.
Deformiteti grudnog koša kod dece
Postoje razni poremećaji grudnog koša deteta, a najčešća su tri deformiteta.
#1 Ravne grudi kod dece
Probleme sa ravnim grudima najčešće imaju mršava deca, što je uzrokovano opštom slabošću i rahitisom. Javljaju se i problemi sa disanjem.
#2 Kokošije grudi kod dece
Kod dece sa kokošijim grudima, grudni koš je uzdignut i pomeren unapred. Njegov prečnik je širi u sagitalnoj u odnosu na frontalnu ravan. Javljaju se teškoće u disanju.
#3 Udubljene grudi kod dece (šusterske ili levkaste grudi)
Kod ovakvog deformiteta karakteristično je udubljenje na mastoidnom nastavku grudnog koša, koje je još više primetno prilikom ubrzanog disanja, jer se dijafragma pripaja za mastoidni nastavak. Disanje je oslabljeno.
Kod sva tri pomenuta deformiteta sprovode se korektivne vežbe za jačanje grudnih mišića, vežbe opšte izdržljivosti i vežbe disanja.
Deformiteti donjih ekstremiteta kod dece
Poremećaji su najčeći na stopalima, mada u razdoblju detetovog intenzivnog rasta mogu se javiti u predelu kolena. Ovi poremećaji mogu se uočiti veoma rano, već kada dete počne samostalno stoji i da pravi prve korake.
Najčešći poremećaji kolena su O i Iks noge, a nešto ređa je hiperekstenzija u kolenu.
Ukoliko ugao između potkolenice i natkolenice iznosi manje od 180 stepeni, u pitanju su iks noge. Hod deteta je otežan, noge se dodiruju i bukvalno „smetaju“ jedna drugoj pri hodu, a dete gazi unutrašnjom ivicom stopala. Kod jako izraženih iks deformiteta nogu, dete se stavlja u korektivni položaj, sa koturom između nogu vezanih zavojem. U takvom položaju dete treba da provede po 10 minuta više puta u toku dana.
Slabost određenih grupa mišića je glavni uzročnik Iks i o nogu, dok je hiperekstenzija u kolenu posledica slabosti mišića zadnje lože i nadkolenice.
Deformiteti stopala kod dece
Kod dece manjeg uzrasta česti su statički poremećaji stopala. Kod ovakvih poremećaja bitna je pravovremena reakcija, jer u suprotnom oni mogu biti uzročnik poremećaja lumbalnog dela kičme. Zato je veoma važno redovno raditi korektivne vežbice sa detetom.
U slučaju preopterećenja stopala, najpre popuštaju mišići, zatim ligamenti, a u najtežim slučajevima krivi se koštana struktura.
Da bi se tačno utvrdilo o kakvom poremećaju je reč potrebno je izvrišiti pregled plantogramom. Položaj ahilove tetive treba da bude ravan. Ukoliko je tetiva ispupčena ka spolja, ili je uvučena, reč je o spuštenom stopalu. U slučaju da dete podigne jednu nogu, a na drugoj se ahilova tetiva ispravi, onda je u pitanju slabost mišića. Međutim, ukoliko dete ne može da koriguje svoju ahilovu tetivu, onda se radi o potpuno spuštenom stopalu.
Ravna stopala kod dece
Važno je imati na umu činjenicu da se svaka beba rađa sa ravnim stopalima. A ukoliko je u pitanju poremećaj, on nastaje i može se uočiti tek između detetovog trećeg i četvrtog rođendana, odnosno nakon što se masni jastučići povuku.
Kod ravnih stopala najvažnija je prevencija. Ona pre svega podrazumeva da dete nosi odgovarajuću obuću,kao i da što češće hoda boso.
