Nađa Nikić je učenica 3. razreda Osnovne škole „Dimitrije Todorović Kaplar“ u Knjaževcu. Ona je već učestvovala na našim konkursima, predstavila nam se svojom pričom “Miris dunje na ormaru”, a sada je pesmom “Male pahulјe su se radovale dečjim osmesima” osvojila prvo mesto u kategoriji mlađih osnovaca.
Male pahulјe su se radovale dečjim osmesima
Ustadoh jutros, baš, rano,
Hodam po kući, još, pospano.
A, tada kroz prozor videh sneg beli,
Oh, kako me samo ova slika razveseli!
Umih se brzo, još se brže spremih,
Doručak pojedoh usput i na sneg izletih!
Pahulјe bele i svetlucave,
Lepršaju po vazduhu kao balerine prave.
Obukla priroda halјinu svečanu,
Sneg je prekrio naša brda, reke i dolinu.
Na čisto i sveže sve miriše,
Punim plućima može da se diše.
Drugari moji, svi izašli na sneg,
Lete sanke veselo niz Rakin breg!
Pokoja grudva u prozor zaluta,
Uh, kako je samo baba Mara bila lјuta!
Ali, kada vide dečicu rumenu i veselu,
Zaboravi na štetu i nosi im, od višanja, pitu vrelu.
Zna ona da je nekad i ona bila mala,
Da se niz breg sankala i grudvala.
A, kada je slučajno prozor polomila,
Ceo dan je, zbog toga, plakala!
Zato se danas brzo razlјutila,
Na polomlјen prozor odmah je zaboravila.
Jer i njena se unuka tu veselo igra,
Baca se u sneg kao prava čigra.
Baka se sva raznežila od sreće,
Jer joj je unuka blago najveće!
Staklo će na prozoru lako da zameni,
Samo nek su unukini obrazi rumeni.
„Neka se grudva, sanka i pravi Sneška“,
Misli baka ponosno i samo se smeška.
A ova snežna pesma ima još dugo da traje,
Sve do proleća, kada lepota zime prestaje!
Nađa Nikić, 3/1
MENTOR: Marija Nikić, mama
OŠ “Dimitrije Todorović – Kaplar“
Biografija – Nađa Nikić
Zovem se Nađa Nikić. Rodila sam se 14. januara 2010. godine, na sam dan srpske Nove godine. Rodilo se mnogo Nađa tog januara u Knjaževcu, a sve smo dobile ime po Nađi Higl, koja se isto „rodila“ tada, mada ja mislim da je ona starija.
Idem u treći razred (3/1) OŠ „Dimitrije Todorović – Kaplar“ u Knjaževcu. Mama i tata, a tek bake i deke, zadovolјni su mojim uspehom. Otkriću Vam, i ja sam, ali „da se ne hvalim“.
Imam mnogo ideja, stalno izviru iz moje „pametne“ glave – crtam, nešto seckam, lepim, ukrašavam – pravim… Sve lepim na zidovima i vratima moje sobe. Volim da je tako šareno.
Od skora treniram odbojku. Moji treneri su najslađi, trenerski par i zato odbojku volim još više. Iz mojih usta je izletelo: „Ima da treniram danas, sutra, mesec dana, godinama, ima da treniram i kad ostarim!“ Svi su se smejali, ali ja ću tako uraditi. Javiću Vam se za deset, dvadeset.., godina da to potvrdim. Te neke daleke, daleke godine, dok još prebacujem loptu preko mreže, svi će govoriti – „Evo je Nađa – nova SUPERBAKA“.
