Početna Škola Prepričana lektira „Mali princ” – analiza dela čija vrednost traje decenijama

„Mali princ” – analiza dela čija vrednost traje decenijama

703
0
PODELI

Od trenutka kada je nastao, pa sve do danas, Mali princ je delo koje se iznova pomno čita. Nemoguće je ne oduševiti se pričom i svetom dečaka koji tako iskreno govori o životu, ljudima, prijateljstvu. Možda je blizak deci i izmaštanom svetu, ali njegova zapažanja nadmašuju taj naivni svet.

Zbog toga je ovo delo, iako namenjeno deci, zapravo najinteresantnije odraslima. S pravom se može govoriti i o tome da se Mali princ čita sa određenim godinama i zrelošću, jer čudesni svet dečaka, zapravo je priča o životu.

U nastavku teksta sledi analiza Malog princa, maštovitog sveta jednog mudrog dečaka i poruke koje nam ovo delo nosi.

O piscu

Čuveno delo Mali princ napisao je francuski književnik, Antoan de Sent-Egziperi. Pored toga što se bavio pisanjem, bio je i pilot. Otuda dolazi njegova ljubav prema visinama, avanturi i maštanju. Međutim, pilotska karijra ga veže i za ratne godine, kada odlazi u rat, obuzet težnjama da se bori za mir i ljudsku sreću. Nažalost, u jednoj od svojih humanih akcija i nestaje 1944. godine.

Njegov književni rad bio je obuzet mislima sličnim onim kojima se borio protiv ratne strahote. Zato su njegova dela puna ljudske topline, nežnosti, ljubavi prema zemlji, ljudima, želji za iskrenošću i solidarnošću. U njima svet zla nadjačava iskrenost, nada, sloboda, razumevanje.

Pored najpoznatijeg, Malog princa, ovaj autor napisao je i: Pošta za jug, Noćni let, Ratni pilot, Zemlja i ljudi, Pismo iz mladosti.

O Malom princu

Mali princ je delo izuzetne vrednosti. Na prvi pogled čini se da je reč o lako razumljivoj, kratkoj i uzbudljivoj pričici, sa puno poučinih misli, ali u stvari nije tako. Pozadina svih tih misli, dečakovih razmišljanja, tiče se ključnih stvari u životu – ljubavi, ljudi, prijatelja. Dakle, tiče se života.

Pored toga, ovo delo nameće i žanrovsko određenje. Susrećemo se sa različitim odrednicama, a najveću zabunu stvara bajkovit svet, sličan onom dečijem izmaštanom svetu.  Ovo je stoga, bajkoviti roman. Na primer, cvet, lisica i zmija mogu da govore, a junak ove interesantne priče je u stvari dečak koji i nije sa ovog sveta. Njegova kosa je zlatna, baš kao i šal, a mesto stanovanja mu je neka daleka i mala planeta, nazvana asteroid B 612.

O dečaku i njegovom izgledu i poreklu, saznajemo od pripovedača koji se sprijateljio sa dečakom, dospevši baš kao i on na zemlju, i to u pustinju. Njihovo prijateljstvo praćeno je razgovorima, zanimljivostima kojih se pripovedač priseća, a koje je čuo od dečaka i najviše, mudrostima o životu.

Nesumnjivo da je dečak, koji sam sebe naziva malim princem, ostavio jak utisak na pripovedača. To drago sećanje, poželeo je da pretvori u priču o dečaku. Pisao je s jednim velikim ciljem – da nikada ne zaboravi svog malog prijatelja, jer je baš od njega naučio da je tužna stvar da čovek zaboravi prijatelje.

Značenje crteža na početku dela

Pre priče o mudrom dečaku, dat je kratak osvrt na rano detinjstvo samog pripovedača. Naime, kada je pripovedač imao svega šest godina susreo se sa nekom zanimljivom knjigom o prašumi u kojoj mu je posebnu pažnju privukla slika zmijskog cara. Pored slike nalazilo se i objašnjenje o tome da kada proguta svoj plen, on se po nekoliko meseci ne kreće. Ove zanimljive priče pripovedaču koji je tada bio maštoviti i radoznao dečak, dale su ideju da on sam nacrta zmijsog cara sa progutanim plenom.

Slike dečaka bile su slobodne i izmišljene. On je bio, naravno, oduševljen svojim crtežima, pa je  želelo da to pokaže i odraslima. Međutim, oni se i nisu mnogo oduševili, jer nisu shvatili dečakovu zamisao. To je bilo i očekivano od njih, jer ipak je reč o zrelim, odraslim ljudima koji su zauzeti drugim stvarima i nemaju vremena za maštu.

Dečak je u nekoliko navrata pokušavao da proveri maštovitost odraslih, ali razultat je uvek bio isti – odrasli su umesto zmijskog cara koji je progutao slona, videli jedan lep šešir. I tako je dečak, nailazeći na isto razočarenje, na kraju odustao.

Mali princ i pripovedač – susret i prijateljstvo

Susret ovo dvoje ljudi koji će kasnije postati prijatelji, dogodio se u jednoj pustinji koja je bila daleko od svih naseljenih oblasti. Pripovedaču se pokvario motor na avionu i pokušavao je da ga popravi. Odjednom društvo počinje da mu pravi čovečuljak, kako ga on naziva, a u stvari dečak zlatne kose i neobične vedrine i energije.

Dečak se sasvim oslobodio, razgovarao je kao odrasla osoba, ali njegove želje bile su sklone sanjarenju jednog deteta. Mali princ je želeo da mu pripovedač nacrta ovcu. Iznova je bio nezadovoljan crtežima koje je dobijao, nalazeći im zamerke i sitne greške.

Pripovedač se trudio najviše što je mogao, a onda se poigrao maštom dečaka i nacrtao mu zmijskog cara sa progutanim plenom slona, u nadi da če dečak kao i svi pre njega reći da je to šešir. Međutim, dečakove reči bile su: Ne! Ne! Neću slona u zmijskom caru! To je potpuno oduševilo pripovedača, jer je u njemu prepoznao maštovitog, radoznalog i posebnog dečaka. Nakon toga, pripovedač mu je umesto ovce nacrtao kutiju sa rupicama, a dečak je konačno bio zadovoljan. Njegova mašta videla je ovcu kako leži u kutiji i to je bio znak da je reč o zaista posebnom dečaku.

Od tog susreta i tog dana rodilo se prijateljstvo između pripovedača i dečaka.

Mali princ – ko je on u stvari

Pripovedač ga naziva čovečuljkom, a on mu otkriva kako dolazi sa planete koja je malo veća od kuće. Pripovedač je pomislio da je to sigurno neki asteroid i određuje ga kao asteroid B 612.

Dakle, ovaj neobični dečak dolazi sa jedne planete. O njoj saznajemo i to da vodi borbu sa nekom biljkom koja izgleda kao drvo, a naziv joj je baobab i raste svuda. Dečak ovu biljku posmatra poput korova, sve što je više uništava, ona sve više raste.

 

Zapravo, pričao o baobabima je alegorija o postojanju zla na svetu, koje je duboko pustilo korenje i koje se teško može uništiti.

Potom, dečak govori o disciplini, redu i harmoniji koja vlada na njegovoj planeti. Naime, on je svakodnevno čisti i uređuje, dakle, sugeriše nam da ljudi moraju biti odgovorni i brinuti kako o sebi tako i o drugima.

Pre nego što se upoznao sa planetom Zemljom, dečak je dugo lutao, obilazio druge planete i sa svačim se susreo. Na svim tim neobičnim putovanjima puno toga je naučio, iskusio i došao do zaključka da su odrasli ljudi veoma čudni.

Dečakove dogodovštine – priče o životu

Sve što je dečak ispričao pripovedaču utemeljeno je na ljudskim vrednosima, svakodnevnim pojavama, međuljudskim odnosima, svesti o sebi i ličnim kvalitetima.

Na primer, kada govori o korovu baobabima, dečak nam sugeriše na zlo koje vlada u svetu, brzinu kojom se šiti i nemogućnost da bude zauvek suzbijeno. Potom, priča o cvetu koje ima trenje kako bi se štitio od drugih, a na kraju biva pojeden od jedne ovce, otkriva čovekovu naivnost da je veliki u svojoj moći, a da je ta moć prividna i da svakog časa može nestati.

Putujući od planete do planete, dečak upozaje razne ljude. Posebnu pažnju će mu privući kralj koji vlada planetom koja nema naroda, ali je on tako ponosan na svoju vladavinu, uživa u njoj i ne treba mu niko. Zatim se dečak upoznao sa lošom ljudskom osobinom – samoljubljem i narcisoidnošću. Upoznao je usamljenog uobraženka, koji je sebe obožavao, divio se svojoj lepoti, pameti, bogatstvu, bez obzira na to što je usamljen. Dakle, ova priča govori o sujeti i ljuskoj nezasitosti. Razni profili ljudi – geograf, fenjerdžija, poslovni čovek, pijanica, ukazali su mu na jedno – odrasli ljudi su čudni, ograničeni u svojim izmišljenim poslovanjima, sputani da ponekad opet budu dete, zaslepljeni novcem.

Mali princ, lisica i ruža – priča o prijateljstvu

Poznanstvo dečaka sa lisicom bilo je ključno za njegovo sazrevanje i širenje vidika. Lisica, koja je takođe usaljena kao i on, nudi mu svoje vreme i sebe, da je pripitomi i učini prijateljem, što dečak prvo odbija. Nakon toga, njihovi dugi razgovori zasnivaju se na bitnim lekcijama iz života. Lisicama mu daje definiciju prijateljstva. Njena suština je u u stvaranju veza, ali za njih je potrebno dvoje. Ona mu govori da je na zemlji mnogo ljudi i da su svi oni obični, ništa toliko posebni, ali s onima sa kojima se stvori veza, tako iskrena i čvrsta, učini ih i te kako posebnima.

Dečak shvata da ruža koju je upoznao na svojoj planti i koja je malo htela da govori, koja je bila gotovo uobražena, za njega je ipak nešto posebno. Ona se ipak njemu otvorila, sa njim pričala, provodila vreme, a on ju je čuvao. Dakle, pripitomili su jedno drugo i zato na hiljade drugih ruža koje postoje nisu ni slične toj njegovoj.
Tek nakon razgovora sa lisicom, dečak vidi koliko je malo potrebno da čovek bude srećan. Ipak, svaka sreća leži u trudu, odricanju, razumevanju i naravno, iskrenoj ljubavi. Tako je dečak shvatio posebnost baš njegove ruže, ali i dragocenost svakog trenutka i prijateljstva sa lisicom.

Zaključak i poruka romana

Naizgled samo, Mali princ nam se čini kao roman o maštarijama. Međutim, priča o dečaku je mnogo više. To je u stvari istina o ljudima i njihovoj usamljenosti, besmislenom vremenu u koje ulažu toliko vremena, njihovoj neispunjenosti, gordosti, pohlepom i ljubavlju prema novcu i moći. Ovo je roman koji otkriva čoveka u društvu, u odnosi prema sebi i drugima, njegovim zabludama, lažnom životu, zlu koje je neiskorenjivo.

Najviše od svega, ovo je roman o prijateljstvu, sa jasnim definisanjem prijatelja, tajne koja vodi do iskrene emocije, čiste ljubavi.

 

OSTAVITE ODGOVOR