Pogrešno je misliti da nekoliko dana i nedelja staro dete treba “vaspitavati” strogo zato da ne postane razmaženo!
Pogrešno je dete nositi na čuvanje daleko od roditelja, tako da se njegov plač ne može čuti. Takođe je pogrešno i mišljenje da ono treba da se dere i plače da bi “ojačalo svoja pluća”. To je glupost – pluća se razvijaju i bez deranja!
Može se mnogo toga učiniti da se deranje i plač spreče:
Kada beba plače ili se dere, za to uvek postoji opravdani razlog. Pažljivi roditelji ubrzo nauče da tumače različite uzroke plača i deranja na osnovu vrste zvuka: da li je beba mokra ili prljava – ukakana, da li joj je odeća neudobna, da li joj je zima ili vrućina, da li je uzrok glad (glad je najčešći uzrok), kada je došlo vreme za jelo itd.
Kako umiriti dete koje se dere ili plače?
Kada se odstrane svi mogući uzroci deranja ili plača, skoro uvek donosi smirenje pevušenje ili druga laka i tiha muzika, kao i telesni kontakt.
Deca koja sisaju mogu se nakratko staviti na grudi, ona se tada brzo umire.
Bilo bi pogrešno deci koja se hrane na flašicu u međuvremenu davati hranu. Ukoliko je žeđ možda uzrok deranja ili plača, kao npr. usred leta, trebalo bi bebi dati neki sok ili zaslađen čaj, kako ne bi bila premašena predviđena količina hrane i kalorija (opasnost od prejedanja!)
O noćnom deranju i plaču odojčeta – kada će dete konačno mirno prespavati celu noć?
Svi mladi roditelji pate zbog noćnih uznemiravanja od strane novog stanovnika zemlje i člana porodice i žele – a i u interesu suseda u većini kuća višespratnica u kojima se sve čuje – povratak u jedan donekle nepomućeni noćni mir. Uvek se mladim roditeljima daju pogrešni saveti da svoje dete posle poslednjeg petog obroka (između 22 i 23 časa) više ne uzimaju, čak i ako ono posle 3-4 sata počne da se dere.
Posle nekoliko noći dranja ono će shvatiti da usred noći nema dojenja i zatim će spavati noću.
Ova metoda doduše može da deluje – dete stvarno zaspi usled iscrpenosti i trajno odustane od pozivanja majke – ali ta metoda je grozna i svedok je potpunog neshvatanja duševnih i telesnih potreba dojenčeta, čak i čoveka. Treba samo zamisliti kako bi se i čovek osećao kada bi sam, bespomoćno u mraku zvao u pomoć i niko se na to ne bi odazvao.
Ono što odojče na početku života doživi duboko mu se ureže
Danas se zna da česta puštanja malog deteta da se dere mogu da proizvedu u tom malom biću dugotrajno dejstvujuće strahove od napuštenosti, koji se trajno mogu ispoljavati u njegovom nesvesnom, kao nepoverenje u odnosu na roditelje, koji pre svih predstavljaju njegov čitav, mali svet. Zadatak roditelja je da sve učine kako bi njihovo dete od samog početka moglo da razvije prema njima jedno “prapoverenje”, koje kasnije neće izgubiti ni do svoje zrele dobi.
Ukoliko se odojče već rano “razočara” u svom traženju pouzdane pomoći, to se kasnije može ispoljavati kao nedostatak životne hrabrosti i samosvesti. “Prilagođenost” i “primernost” takvog deteta preskupo su zaista plaćeni!
Ispravan stav prema noćnom deranju
U svom prvom životnom dobu beba ne raspoznaje ni dan ni noć, upravo samo toliko koliko je ovu razliku poznavalo i u majčinoj utrobi, tj. materici.
Ona plače kad joj je stomačić prazan! Sa decom koja sisaju to je slučaj posle oko 2-3 sata a kod dece koju hrane na flašicu posle oko 3-4 sata (majčino mleko se lakše i brže vari). Pravilno je najpre orijentisati se prema osećaju gladi deteta i uplanirati šesti obrok usred noći, bilo da se dete doji ili se hrani na flašicu.
Na ovakav način s ljubavlju tretiranoj odojčadi, posle 8-12 nedelja, prema iskustvu, nije više potreban ponoćni obrok i ona veći deo noći mirno prospavaju.
Plakanje starijeg deteta
Do prvih godina škole deca izražavaju svoje osećanje nezadovoljstva putem deranja i plakanja, ukoliko imaju bolove, strah i brigu, ili su samo ljuta. Da li i dečaci smeju da plaču? Ranije se pravila velika razlika između dečaka i devojčica: devojčice su smele da plaču, dečaci su morali da slušaju sledeće “životne mudrosti”: “Pravi dečko i muškarac ne place”. Danas se o ovom potpuno drukčije prosuđuje. Ni jedan čovek se ne sme stideti svojih suza, naročito ne dete!
Besmisleno je naređivati malom detetu koje plače “prestani već jednom da plačeš!” Malo dete ne ume još da se savlada.
Nakon nekoliko minuta odvraćanja, čudesno sredstvo koje često neposredno zaustavlja deranje i pobeđuje suze. Pažnja deteta treba da se usmeri na jednu igračku, zvonce, na događaje na ulici npr. “Da li si video ružičastog slona?” Ovde treba da se s puno ljubavi pokaže darovitost otkrivanja roditelja, njihova veština, ali iznad svega njihova bezgranična ljubav!
