Medvedi su junaci crtanih filmova, cirkuske zvezde i lepo oblikovane plišane igračke, ali iskustva naučnika, lovaca, ukrotitelja i šumara, govore o drukčijoj, često ne baš simpatičnoj i dobroćudnoj naravi medveda.
Mrki medved je najveća zver u Evropi, ali je u mnogim, naročito zapadnim delovima, gotovo istrebljen. Kod nas gotovo da je istrebljen a njihov broj smanjio se na nekih 50-ak jedinki. U našoj zemlji se održava samo zahvaljujući ljudskoj brizi.
Medved je pravi, pravcati šumski samotnjak, koji živi ujednačenim i tromim načinom života. Njegovu ogromnu snagu i spretnost pokrene samo izuzetna glad.
Medved menja ćud
Medved predveče polazi u potragu za biljnom hranom koju najčešće sačinjavaju pečurke, sočne biljke i šumsko voće: Problemi nastaju tek kada poželi nešto „jaču“ hranu kao što su med ili mravi, koji mu izuzetno prijaju zbog svoje kiseline. Tek pred zimu menja ćud i napada životinje, čak i tako krupne kao što su krava i konj. Njegovo vešto trčanje, veranje i odlično plivanje biva nespojivo sa dotadašnjim lenjim ponašanjem.
Medved ima slab vid, ali mu to ne smeta mnogo, jer može dobro da nanjuši životinje i ljude. Čoveka može da oseti na udaljenosti od dvesta do trista koraka.
Velik proždrljivac…
Medved je težak između 150 i 250 kilograma i kada je pri dobrom jesenjem apetitu, može da pojede oko 25 kilograma mesa dnevno. Medveđu snagu, naravno, niko nije merio, ali je ona, često neverovatna. Seljaci u planinskim krajevima imali su prilike da vide kako medved ruši krov na štali i kolje kravu. Jednom šapom obuhvata plen, a drugom se pridržava za krov. Pošto kravu izvuče bez problema iz štale u stanju je da se sa njom vere po strmim i uskim stazama iznad provalija, bežeći od potere.
Da bi obeležio svoju lovnu zonu i dao do znanja ostalim šumskim životinjama dokle doseže njegov posed, noktima grebe stabla i tako ostavlja svoj „pečat“.
… i spavač
Mrki medved nije naročito vičan uređenju svog doma, i ako ne pronađe udobnu špilju za svoj zimski san, pokrije se granjem i snegom, pa tako prezimi. Kada pronađe pogodno mesto, posluži se malim lukavstvom kako bi izbrisao trag koji vodi do njegove jazbine. Prvo kruži oko nje, a zatim, snažnim odbacivanjem preskoči četiri do šest metara, kako bi se što bezbednije pripremio za san.
Medveda ne budi vlastiti biološki časovnik, već krajnja neudobnost, izazvana prolećnim suncem. Topljenje snegova često pokvasi i medinu zimsku postelju.
U toku februara medved se ne kreće, već, iščekujući da mu se obnovi koža na stopalama, planira svoje duge šetnje po šumi.
Mladi mečići su simpatični, veseli i dobroćudni mladunci, ali ovo ne traje beskonačno. Posle godinu dana poprimaju nepoverljivost i agresivnost roditelja. Cirkuski artisti i ukrotitelji to znaju i za svoje potrebe kupuju mladunčad staru, najviše, pet godina.
Mnogi dreseri švrljaju po seoskim vašarima i gradskim ulicama sa talambasima, i medvedima a publika, u kojoj su najbrojnija deca, možda i ne znaju mnogo o medveđoj ćudi, pa i ovo: on nikada ne može da se sprijatelji sa čovekom, nepredvidljivo je surov, kao i većina zveri. Uostalom, ne bi mu ni dolikovalo da je drukčiji, zar ne?
