Priču “Miris dunje na ormaru” poslala nam je Anđela Ilić učenica 4. razreda osnovne škole “Nadežda Petrović“, iz Velike Plane. Anđela nam je poslala svoju priču u okviru istoimenog konkursa koji je raspisao sajt MojeDete.
Miris dunje na ormaru
U našem dvorištu raste dunja. Veoma je stara. Možda starija čak i od moje mame.
Nekada su se moj veliki brat i moja velika sestra penjali na nju. Igrali su se žmurke, vozili avione i rakete sedeći na granama ovog drveta. Moja baka u jesen kad dunje počnu da zru one koje nisu baš lepe stavi u rernu. Ja mnogo volim da jedem pečene dunje. Kad ih bude mnogo od njih pravi slatko koje moja mama i tetka mnogo vole. Mama kaže da niko ne pravi takvo slatko od dunja kao baka. One najlepše i najkrupnije dunje baka bi ranije stavlјala na ormar. Tako su kaže ona nekada radile, njena majka i bake i sve žene davno kad nije bilo parfema da se naparfemiše soba. Cele zime dunje tu stoje i mirišu. Ja sad ne znam koliko je jak taj miris bio, ali verujem mojoj mami i baki. Probala sam i ja da stavim jednu na ormar ali se jako brzo pokvarila. Dunja je sad stara i ploda nema mnogo. Kad god vidim i pomirišem dunju ja pomislim kako je soba moje bake nekada mirisala. Nekada kad je ona bila dete.
Ponekad se ušunjam u moju maštu i zamišlјam kako se baka nekada igrala sa svojim drugarima, tu u ovoj istoj sobi, a dunja je mirisala.
Anđela Ilić IV-2
OŠ “Nadežda Petrović“, Velika Plana
izdvojeno odelјenje škole u Donjoj Livadici
