Priču “Miris dunje na ormaru” poslala nam je Milica Filipović učenica 8. razreda osnovne škole “Nadežda Petrović“, iz Velike Plane. Milica nam je poslala svoju priču u okviru istoimenog konkursa koji je raspisao sajt MojeDete.
Miris dunje na ormaru
Tople noći, vreli dani, cvrkut prica i poj slavuja ostade negde u dalјini iza mene.
Nečujno koračah stazom posutom žutim lišćem, i kao da odjednom uđoh u jesenje odaje. Zastadoh na proplanku ispod obližnje šume i pogledom pređoh oko sebe. Sve mi je bilo tako tmurno i setno. Sunce nije imalo svoj sjaj, grane drveća tužno su mi mahale jer su mi želele reći da žale za halјinama koje odlaze. Vetar mi je mrsio kosu a njegov fijuk osećala je i trava okolo mene. Videh u dalјini vredne meštane kako beru zlatna zrna kukuruza i zvuke traktora koji su nekud žurili u rad. Miris jeseni bio je svuda oko mene, veoma blizu. Po koji leptirić mahao je krilima, a vojska vrednih mrava žurila je svojim domovima.
Zanesena prizorom, tužnog lica i pogleda, odjednom osmeh mi izmami jedna lepotica. U uglu jedne njive kao kralјica okićena žutim lopticama stajala je ona „Dunja“. Potrčah srećno do nje, pomilovah je i zamolih za jedan njen dar. Ozarena srećom što me je ugledala, dozvolila mi je da se poslužim. Ubrala sam dve prelepe i divne dunje. Mirisale su na radost i sreću. Dunja mi se osmehnula videvši moju sreću i radost njenim divnim ukrasima. Zahvalila sam joj se i ponela poklone svojoj kući. Počast su dobile u mojoj sobi na ormaru, jer sam želela da njihov miris osećam svakog časa. Blistale su lepotom. Svuda se širio miris dunja sa oramana, opijao je moju dušu i činio me srećnom svakog dana.
Čaroliju mi pravu stvara,
miris dunja sa mog ormara!
UČENIK: Milica Filipović VIII -2
OŠ “Nadežda Petrović“, Velika Plana,
izdvojeno odelјenje škole u Donjoj Livadici
