Ne postaje se roditelj rađanjem deteta, roditelj je nešto što se gradi, strpljenjem, brigom i ljubavlju.
Porodica je prva ali i najvažnija škola vaspitanja. U njoj dete raste i uči. Sve što jeste, i što će kasnije i biti je najvećim delom zahvaljujući porodici i detnjstvu. Kakvo je bilo dete, takav će biti i čovek.
Detetu je porodica potrebna kao bilјci rosa, kao cvetu sunce, kao ptici grana. Bez porodice dete je nalik otkinutom listu: svaki ga i najmanji vetrić ponese i poremeti, a ne vihor života u kome se i odrasli teško snalaze i sebe nalaze. Čak i kada u materijalnom smislu ima sve, nedostatak porodice i porodične lјubavi mu niko ne može potpuno nadoknaditi.
Porodica daje i omogućuje detetu upravo onoliko koliko je zdrava, cela i jedinstvena. Dovoljno i potpuno samo onda kada oba roditelјa umeju i mogu da dovolјno vole, razumeju, brinu. Da su dovolјno razumni, strplјivi, brižni. Da su tu pored njega, kao podrška, oslonac, stub.
Otac i majka kao stub stabilne porodice
Otac i majka kao stubovi svake porodice stoje međusobno jednaki i po pravima i po dužnostima. Problemi, nesuglasice i konflikti među njima, često počinju tamo gde nema stvarne ravnopravnosti, iz pogrešnih stavova ili mnogo veće opterećenosti jednog od njih.
U velikom broju porodica nasleđuje se tradicionalno shvatanje da je otac taj koji svojim profesionalnim radom obezbeđuje sredstva za normalan život porodice. Dok majci pored profesionalnih obaveza, a po prirodi stvari, pripadaju brojni „ženski“ poslovi u kući – od kuvanja do čišćenja i peglanja. Takvu podelu poslova u kući deca takođe prirodno uče i prihvataju od malena, pa se ova negativna tradicija prenosi s kolena na koleno. Ovo u mnogim porodicama može biti kamen spoticanja i inicijalna kapisla i okidač za sve buduće rasprave i nesporazume.
Muškarac kao muž i otac, ima bolјi društveni tretman, stiče veća prava na odmor i razonodu u kući i van nje. Nisu retki slučajevi da se otac i majka vrate s posla i onako umorni „podele zadatke“ tako što se majka prihvata spremanje ručka a otac za to vreme „prelistavati“ dnevnu štampu.
Veća angažovanost oca u profesionalnom i društvenom životu udalјava ga manje ili više od porodičnih obaveza. Manje je posvećen deci iako im je isto toliko potreban koliko i majka. Naročito kada je u pitanju vaspitanje.
Pronađite vremena za svoju decu
Majka i otac moraju imati vremena za decu, za zajedničko druženje i neobavezno „ćaskanje“ kao jednak s jednakima – bar jedan sat dnevno. Loši su primeri očeva koji i kad dođu kući, pokazuju da su umorni, da im nije stalo do razgovora s decom i do njihovih kraćih ili dužih „izveštaja“ iz školskog života. Dete oseća potrebu da roditelјima kaže o onome što ga je posebno uzbudilo ili uplašilo, da ispriča zanimlјiv doživlјaj, posebno da se pohvali ili požali. Ako se ta potreba realizuje, onda se u porodici stvara klima zajedništva, poverenja i međusobnog razumevanja.
Kad je malo dete zapostavlјeno, redovno se dešava da „prosto poludi“ glasnim pričanjem, plačom i rasturanjem svega što mu dođe do ruke jer želi da se kao i odrasli pokaže, da se zna da je i ono prisutno.
Pravila moraju biti ista za sve
Pravila u porodici moraju važiti za sve. Ne mogu se detetu zabranjivati „ružne reči“ i psovke a da tata psuje „kao kočijaš“, da dete jedan ili dva sata ostane kraj televizora a da majka gleda sve moguće televizijske serije. Isto tako nije dobro ako se za detetom ide i sklanjaju njegove razbacane stvari, ali je još gore ako tata ostavlјa nered za sobom jer, navodno, nema vremena, žuri se na posao…
Roditelјska briga i lјubav moraju biti ujednačeni i jedinstveno iskazani. Mada je majka kao majka, najčešće bliža, osetlјivija i spremnija da daje, sve do najvećeg odricanja.
U porodici razmena uticaja predstavlja dvosmernu ulicu. Otac i majka bitno doprinose socijalizaciji dece ali i deca u mnogo čemu mogu obogaćivati društveni život odraslih.
