Moja čudesna sprava – pismeni sastav iz srpskog jezika

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu “Moja čudesna sprava“ za učenike srednjih škola.

Moja čudesna sprava

Često razmišljam o tome kako bi svet izgledao da nema svih ovih čudesnih sprava koje nas okružuju i koje nam u potpunosti olakšavaju život. Takođe razmišljam kako je svet izgledao pre mnogo godina kada je sve bilo teže i komplikovanije. Kako se zapravo svet izmenio i da li je bilo bolje i lepše nekada i sada? Razmišljam o svemu što je novina našeg života, a čega pre nije bilo.

-Moj deka stalno govori da u njegovo vreme nije bilo ‘ovoga’ i ‘onoga’, da su njegove igračke bile potpuno drugačije, da nije bilo telefona, kompjutera, tableta niti drugih uređaja. Često mi deka priča kako se dosta drugačije živelo, ali da su ipak bili veoma srećni. Ponekad sa puno nostalgije priča o svom detinjstvu, odrastanju na selu, uz razne životinje i prirodu. Ponekad se čak i buni kako u gradovima ima malo parkova i zelenila, brinući o tome da deca nemaju gde da se igraju. Zatim se nadoveže na temu naših igračaka koje uglavnom rade na baterije, veoma su skupe i brzo nas zasite. Međutim, najviše kritikuje te čudesne i skupe sprave čije postojanje i namenu nikako da shvati. Možda deka pomalo i ima pravo.

Moja najdraža čudesna sprava je mobilni telefon. Iako je veoma koristan i nekada neophodan, opet ga smatram „čudesnom spravom“.  Ne samo da omogućava komunikaciju, već pruža mnogo toga. Možda to čudno i pomalo nestvarno zvuči, ali mobilni telefon daje razonodu, menja raspoloženja, podstiče me da istražujem i budem radoznao. Zanimljivo je kako jednim dodirom i to vrhovima prstiju, mobilni telefon popravi moje raspoloženje, a to je uglavnom muzika ili neka igrica. Dok moj deka priča kako su oni nekada pisali pisma i čekali po nekoliko nedelja da dobiju odgovor, mi danas imamo veliko olakšanje. Deka se uvek ljuti na mene jer mi je telefon često u ruci, pa čak kaže da sam nekada i neposlušan  jer mi mobilni telefon odvlači pažnju i čini da budem lenj.

Iskren da budem, iako je mobilni telefon moja čudesna sprava sa svim pozitivnim osobinama, ipak ga smatram čudesnom spravom i sa negativnim osobinama. Nekada pomislim da je zanimljivije sesti i napisati nekome pismo, izaći na ulicu i igrati se sa decom ili uzeti tatine stare ploče i kasete i pustiti muziku. Shvatam da nam je mobilni telefon sve olakšao, ali nam je ipak nešto i oduzeo. Zato se nikada ne ljutim na deku, ali se trudim da mu objasnim da je moje detinjstvo drugačije od njegovog, i da nisam ja kriv zbog toga, već kako mama kaže: „Tehnologija sve brže napreduje“. Međutim, nekada čak i mislim da deka sve to razume, ali još uvek ne prihvata novine ovog vremena. Bez obzira na sve, ja se često slažem sa dedom, pa i sa mamom, pogotvo kad čujem mamine kritike da ostavim telefon, jer ću pokvariti vid. Verujem da ima mnogo istine u tome, ali ga ja ipak i dalje koristim.

Mobilni telefon je moja čudesna sprava i sa dobrim i sa lošim osobinama. Dok deka gleda samo loše osobine, ja se trudim da gledam dobre osobine ovog uređaja. Možda je za mene trenutno sada telefon čudesna sprava jer pruža mnogo toga, ali ko zna kakva će se još čudesnija sprava tek pojaviti. Pitam se hoće li se deka i tada čuditi mobilnom telefonu. Kako god, mobilni telefon ostaje moja čudesna sprava, ne zato što čudesno izgleda, već zato što sve može. Nekada je neophodan, a uz to daje puno mogućnosti, međutim, ja bih nekada rado živeo u dekinim vremenima, jer čeznem da osetim kako se živelo bez ove čudesne sprave, ali ujedno i mnogih drugih.