Početna Škola Sastavi - teme Moja omiljena igračka – sastavi za osnovnu školu

Moja omiljena igračka – sastavi za osnovnu školu

5909
0
PODELI

Detinjstvo je najlepši period u životu, detinjstvo je lepo, detinjstvo je divno. Biti dete znači biti potpuno bezbrižan i spokojan, deca su ukras ovoga sveta. Razlika između dece i odraslih ljudi je nepremostiva. Odrasli ne znaju da sanjaju otvorenih očiju, odrasli se previše usmeravaju ka nekim životnim problemima i na taj način ruše sve svoje snove.

Deca znaju vrlo dobro da maštaju, potrebno im je samo malo radosti i dobrog raspoloženja. Naravno, oni obožavaju da se igraju, a sve to ne bi bilo moguće bez igračaka. U moru igračaka, svako dete ima neku igračku koja mu je draga. Upravo zbog toga, u nastavku ovog teksta, daćemo vam par primera kako se može napisati školski sastav na temu “Moja omiljena igračka”. Pročitajte deci ili im dajte da pročitaju, možda im posluži kao inspiracija. Primeri pismenih sastava koji su pred vama prilagođeni su uzrastu mlađih osnovaca.

Moja omiljena igračka

Oduvek sam voleo da se igram i uvek sam imao puno igračaka. Moji roditelji me često grde zbog toga i govore mi da preterujem. Sve igračke koje imam su mi veoma drage i veoma mi je teško da izaberem onu omiljeno. Ipak, postoji jedna igračka koju su mi roditelji kupili kada sam bio veoma mali.

Kada sam bio veoma mali, moji roditelji su mi svakoga dana kupovali puno igračaka. Bili su veoma srećni zbog mene i jako su me voleli. Radovao sam se svakog puta kada mi kupe i poklone neku novu igračku. Tih dana bio sam najsrećnije i najveselije dete na svetu. Jednoga dana moji roditelji su mi priredili jedno iznenađenje. Ispod mog jastuka stavili su mi jedan mali metalni autić. Veoma brzo sam zavoleo taj mali auto i danima sam se njime igrao. Jurcao sam ulicama moje sobe i putovao po celom svetu. Taj autić je najbolja igračka koju sam ikada dobio. Prošli smo toliko toga zajedno. Svake noći pred spavanje parkirao bih auto u njegovu garažu. Ne bih mogao da zaspim ako on nije na svom mestu u garaži, ispod mog jastuka. Kada se desi da nešto ružno sanjam i da se uplašim, ja samo zavučem ruku ispod jastuka i stah nestane. Zbog svega toga taj metalni autić je moja omiljena igračka.

Igračka je za mene nešto veoma važno, kada se igram osećam se lepo, veselo i srećno. Nije važno kako igračka izgleda, mašta može sve, kada maštamo sve je lepo i zanimljivo. Oduvek sam maštao o nekim automobilima i moja omiljena igračka je oživela sva ta maštanja. Moja omiljena igračka je za mene veoma vredna, voleo bih da je uvek imam kraj sebe. To je pravo moje blago.

Moja najdraža igračka

Kada se igram, osećam se veselo i opušteno i na mom licu je beskrajni osmeh. Svaka igra je za mene zabavna, svaka igračka je za mene posebna i interesantna. Samo jedna igračka može uvek da me razveseli, samo jedna igračka može uvek da me nasmeje. Reč je o jednoj veoma posebnoj. Sa njom delim svu svoju radost, sa njom delim sve što je lepo i sve što imam.  Moje lice se ozari svaki put kada je vidim, bez nje moje detinjstvo ne bi bilo tako lepo. Tu igračku čuvam u srcu i zadovoljstvo mi je da vam pričam o njoj.

Imao sam šest godina i još uvek nisam išao u školu. Bio sam veoma veselo dete. Ali, jednog dana, svam se baš rastužio. Igrao sam se sa svojim najboljim drugom i bio sam u njegovom dvorištu. Igrali smo se loptom i u toj igri je učestvovao i njegov pas. Bilo je zaista zabavno. Ali, kada sam došao kući, bio sam tužan i razočaran. Bilo mi je krivo što nemam svog psa i što ne mogu da se igram sa njim. Moja sestra je videla sve to i poklonila mi je jednog slatkog i lepog plišanog psa. Njega sam zavoleo na prvi pogled. Odmah smo postali najbolji prijatelji i nikada se nismo razdvajali. Spavao sam sa tim malim plišanim psom, igrao se sa njim i bio veoma srećan. Taj mali plišani psić će uvek biti moja najdraža igračka.

Moji roditelji kažu da sam veoma emotivan i da me je veoma lako rastužiti. Tačno je da sam nekada previše osećajan i da se vezujem za neke stvari. Veoma sam vezan za tu igračku, za tog malog i divnog plišanog psa. Volim da ga mazim i da ga držim u naručju, volim da sa njim provodim svoje slobodno vreme.

Omiljena igračka mog detinjstva

Detinjstvo je period života koji je stvoren za igru, zabavu i razonodu. Kroz igru se može učiti, znanje stečeno igrom je najbolje i najkvalitetnije znanje. Kada sam bio mali, svakoga dana sam se igrao satima i imao sam puno divnih igračaka. U tim igračkama nalaze se uspomene na sve lepe i radosne dane mog detinjstva, njih ću uvek čuvati, jer su mi sve one podjednako mile i drage. Ali, postoji jedan izuzetak, jedna igračka je meni omiljena i o njoj želim da vam pričam.

Igračka koju najviše volim je jedan metalni vozić koji radi na baterije. Kada sam imao tačno pet godina, tu igračku mi je poklonio moj deka. Vozić ima svoju kutijicu i u njoj su smešteni delovi koji se sklapaju. Delovi vozića su šine po kojima se on kreće. Šine se moraju lepo uklopiti, kako bi voz mogao normalno da ide svojim putem. Bio sam veoma srećan kada bi voz jurio šinama, osećao sam se uzbuđeno i mislio sam da pravi voz prolazi kroz moju sobu. Vozić je, iz svog dimnjaka, s vremena na vreme, ispuštao sivi dim i to je za mene bilo čarobno i magično. U svakom pogledu, taj vozić je igračka sa kojom sam proveo puno divnih trenutaka, i osećam da ćemo se još dugo družiti.

Uvek sam uživao u detinjstvu i uvek sam bio dete puno energije i elana. Sve to ne bi bilo moguće da nisam imao tako lepe i sjajne igračke. Nadam se da sam uspeo da vam opišem lepotu omiljene igračke mog detinjstva, vozića koji hitro juri i koji nikada ne staje. Taj vozić budi u meni malog dečaka koji se stalno smeje i koji osmehom pozdravlja sve ljude ovoga sveta. Taj vozić će uvek nositi titulu omiljene igračke mog detinjstva.

 

OSTAVITE ODGOVOR