Prohodavanje deteta je jedan od najsrećnijih trenutaka za svakog roditelja. Međutim, kada dete prohoda i stane na svoje noge, potrebno je nabaviti i prvu obuću. Prve cipelice su veoma važne za pravilan razvoj dečijeg stopala. Deformiteti stopala su jedan od najčešćih zdravstvenih problema kod dece, lako se stiču, a teško koriguju, zbog čega je potrebno da roditelji posvete naročitu pažnju razvoju stopala još od najranijeg uzrasta njihovog mališana.
Prve bebine cipelice treba da budu:
- izrađene od prirodnih materijala, jer će noga u njima bolje da „diše“ i neće previše da se znoji;
- ne smeju da stežu dečju nogu tako da prsti budu savijeni, ali ni da su prevelike i preširoke toliko da dečje stopalo u njima „šeta“;
- treba da budu anatomske i dubljeg kalupa, kako bi obuhvatile skočne zglobove;
- obuća za bebu mora da bude mekana, ali i stabilna;
- da je laka i prijatna za nošenje.
Često se dešava da se dete buni kada mu obuju prve cipelice, a ako se to desi, nikako ne bi smeli da primoravate dete da na silu nosi takvu obuću. Umesto toga, treba ispitati šta nije u redu sa tim cipelama. Jedno je sigurno: u takvim slučajevima postoji nešto što kvari udobnost cipele, pa se beba buni jer joj je neudobno.
Na tržištu možemo naići na široku ponudu obuće za decu, na cipele, patike, čizme za sneg i drugu obuću različitih cena, što jeste bitno za porodični budžet, ali je daleko važnije zdravlje deteta, pa pri kupovini cipela za prve korake ne treba štedeti. Potrebno je odabrati odgovarajuće cipele koje najbolje prijanjaju stopalu vašeg deteta.
Kada je u pitanju veličina obuće, treba voditi računa i o širini soptala, a ne samo o dužini. Jedna od načešćih grešaka roditelja pri odabiru cipelica za bebu upravo je to što obraćaju pažnju samo na dužinu stopala.
Tako se često dešava da dete ima šira stopala, a roditelji, umesto da uzmu drugi model, kupuju iste cipele samo za broj veće, što nije dobro, jer noga u cipeli „šeta“. Isto tako, dešava se da beba ima duže i tanko stopalo, a da cipelice previše stežu bebu. U oba slučaja, beba će se buniti jer joj je neudobno. Tada nipošto ne treba ignorisati bebu, jer ovakav pogrešan izbor može skupo da košta bebu i njeno zdravlje i lako da dovede do deformiteta detetovih stopala.
Deformiteti stopala
Dakle, pravilan izbor obuće za bebu znatno umanjuje verovatnoću za pojavom deformiteta. Ukoliko do deformiteta dođe, njegova korekcija zahteva punu posvećenosti i traje dugo.
Nije redak slučaj da roditelji na primete detetov problem sa stopalima na vreme i tek nakon što deformitet postane ozbiljniji potraže lekarsku pomoć.
Važno je znati da što je dete manje, korekcija deformiteta stopala je lakša i brža. Znatno je lakše korigovati deformitete kod dece mlađe od 6 godina, nego kod školaraca. Kasnije je ovaj proces znatno složeniji i dugotrajniji. Takođe, deformiteti koji se ne leče na vreme mogu kasnije mogu prouzrokovati deformitete kolena, kukova ili kičme.
Kako prepoznati deformitet stopala?
Iz ovih razloga, od presudne važnosti je da roditelji, nakon što bebi kupe prve cipelice, obrate pažnju na detetov hod u njima. Ukoliko nakon izvesnog vremena primete da su cipelice izlizane napred (na vrhovima prstiju) ili pozadi (na petama), onda je sve u redu i nema opasnosti od deformiteta jer cipele očigledno odgovaraju stopalu deteta. Međutim, ukoliko su cipelice bebe ogljene sa strane, bilo spolja ili iznutra, te cipele nemojte više obuvati detetu, jer je očigledno da ne odgovaraju bebinom stopalu.
Često dete već ima neki deformitet i potrebna mu je posebna, korektivna obuća. U slučaju neblagovremene intervencije, obično se dešava da dete usvaja pogrešne navike pri hodanju. Ovde je opasno to što se problem ne javlja odmah, nego tek posle dužeg vremena, kada je korekcija moguća, ali je mnogo komplikovanija nego što bi bila da se reagovalo na vreme.
Najzad, roditelji uvek moraju da imaju u vidu činjenicu da je mozak taj koji diktira hod, a ne stopalo. Zato je, ukoliko dete usvoji pogrešne navike u hodanju, njih veoma teško kasnije ispraviti.
