Početna Škola Prepričana lektira Narodni poslanik – ukratko prepričano delo i analiza (Branislav Nušić)

Narodni poslanik – ukratko prepričano delo i analiza (Branislav Nušić)

311
0
PODELI
Narodni poslanik prepričano

Pred vama se nalazi ukratko prepričana lektira Branislava Nušića, Narodni poslanik. Tekst vam veoma dobro može poslužiti i kao građa za pismeni sastav na ovu temu. Naša preporuka je da ipak pročitate delo i doživite ga na svoj način.

Narodni poslanik

Nušićeva komedija pod nazivom Narodni poslanik nastala je kao produkt političkih prilika u Srbiji, u vreme vladavine Obrenovića. Poznato je da je Nušić u svojim komedijama često ismejavao vlast i samovolju, kao i one bezvredne osobine koje ta vlast donosi, a koje se tretiraju kao vredne i dragocene za državu u narod.

Ono što ova komedija stavlja u centar zbivanja dolazi iz slika palanke, palanačkog života, atmosfere i mentaliteta njenog naroda, a glavno zbivanje su izbori za poslanike u parlanentu. Naravno, to nije jedina tema i ideja ove drame. Ono što autor želi da izvrgne ruglu i podsmehu, krije se u postupcima likova, njihovoj primitivnosti, neprosvećenosti, želji da se domognu vlasti, jer je ona put za bolje pozicije, privilegija. Zato je Nušić izabrao upravo tematizaciju političke strasti u sprskom društvu, borbu za politički uticaj koja stvara izobličene i iskvarene likove, kakvih je bilo u tadašnjem društvu.

Jedan od likova koji želi vlast i moć jeste i palanački gazda Jevrem. Međutim, njegov stanar i budući zet, advokat Ivković takođe želi to političko mesto. Likovi koji se nadalje pojavljuju i koji čine radnju dramatičnijom i komičnijom jesu i Jevremova žena Pavka, kći Danica, Jovica Jerković, Sreta Numera, Sima Sokić, Spira i Spirinica i drugi. Tema je jasno naznačena – izbori za narodnog poslanika.

U posmatranju Jevremovog lika, Nušić upućuje na tri dela u komediji, a oni se često mogu primetiti i u drugim njegovim komedijama. To su: normalna linija života, iskakanje sa normalne linije života i povratak na normalnu liniju života. U ovoj komediji, normalna linija života je prikazana kroz svakodnevne odnose u porodici palanačkog trgovca Jevrema, njegov zadovljni život koji se temeljio na sitnim pakostima i prevarama. Iskakanje sa normalne linije života je njegova želja i ambicija da postane narodni poslanik, što dovodi do  niza zbivanja. Nušić kao pravi majstor komičnih zapleta uvodi još jedan zaplet – ljubav između Jevremove kćerke i advokata Ivkovića i njihova vreridba. To će dovesti do pravog sukoba, nemira i porodičnog fronta gde su na jednoj strani Danica i Ivković, a na drugoj njeni roditelji, dok su Jevrem i Ivković prikazani kao kanditat vladajuće stranke i kanditat opozicije.

Događaji se zatim nižu sami po sebi, a situacije neprestano smenjuju. Nušić prikazuje i koristoljubive likove, kao što su Sreta Numera i pisar Sekulić, što pokazuje izopačenost ljudi kada se domognu onoga za čim žude. Njihovi likovi su slika svih mana društva, lažnih morala i pokvarenosti ljudi. Međutim, ono što je najhumoričnije, jeste pisanje Jevremovog govora. Tu se razotktiva njegov stvarni kapacitet, koji nije veliki i njegova polupismenost.

Druga komična situacija je držanje govora pred narodom. Zbog neznanja da napiše sopstveni govor, Jevrem je ukrao govor sa stola advokata Ivkovića, u kojem se krutikuje vlast. Dakle, on priča protiv sebe, iznosi niz kritika na ono što on predstavlja. To ispada veoma smešno, ali se pokazuje lažna privrženos političkim stranama, koje zapravo, služe da se samo domogne vlasti. Međutim, stvari krenu po zlu uvek kada se koriste nedozvoljena sredstva i prevare. Zato se prepirkama i podmetanjem, prevarama i metežu ne nazire kraj.

Međutim, kraj će biti srećan. Ljubavni i politički zapleti okončani su onakako kako valja. Advokat Ivković je pobedio na izborima i postao narodni poslanik, dok je Jevrem ismejan i poražen. Ipak, on iz te situacije izlazi bez srdžbe i gneva, besa i mržnje. Svestan je da je izgubio, ali možda mu se ipak posreći, s obzirom na to da mu je zet poslanik. Naime, Jevremov lik ima za cilj da prikaže patrijarhalnog i jednostavnog čoveka, koji je mislio da će mu vlast doneti veće bogatstvo i ugled, a zapravo je ispalo drugačije.

On je odraz onih koji su od vlasti očekivali sve, a koji možda nisu bili dovoljno umešni, pa nisu dobili ništa, jer uvek postoji neko spretniji. Pored toga, polupismenost i primitivizan nisu za vlast, uloge koje čoveku ne pristaju, pokazuju da ne treba ni da teži njima, jer u suprotnom mogu dovesti do neprilika i problema, što je Nušić hteo da pokaže kada je u pitanju politička i društvena scena onog vremena.

 

OSTAVITE ODGOVOR