Kako se nositi sa nasilnicima postalo je pitanje sa kojim se svakodnevno nosimo. Problematična deca nisu samo problem srednje škole. Sa ovim izazovom se sve više možemo susresti i u najmlađem uzrastu. Važno je znati kako to uočiti i kako zaštititi decu svih uzrasta od nasilnika u školi ili vrtiću. Nasilnici mogu biti i tamo gde ih ne očekujemo.
Zlostavljanje može postojati u mnogim oblicima: može biti fizičko (guranje, udaranje ili udaranje), verbalno (davanje pogrdnih imena ili pretnje), ili psihološko i emocionalno (širenje glasina ili isključenje nekoga iz razgovora ili aktivnosti).
Uz široku upotrebu društvenih medija, neprikladno ponašanje između dece može se dogoditi i van škole putem e-maila, tekstualnih poruka i Facebook postova. Ove pojave, poznate kao sajber nasilništvo, mogu biti posebno bolne i agresivne, a njihovi štetni efekti često nastavljaju u školi sledećeg dana.
Odakle krenuti?
Prvi korak u suočavanju sa nasilnicima je saznanje da je vaše dete žrtva.
Tipični simptomi zlostavljanja uključuju fizičke manifestacije poput bolova u stomaku, kao i brige i strahove. Detete ne želi ići u školu. Normalna odbrana je izbegavanje ili povlačenje iz stvari zbog kojih se neprijatnost i stres javljaju. Morate obavezno saznati šta se događa.
Postavljajte pitanja i pozovite svoju decu da razgovaraju o svojoj situaciji. Saznajte sa kojim se prijateljima slažu, a sa kojima ne. Uspostavljanje dobre komunikacije trebalo bi da započne pre nego što deca imaju bilo kakav problema sa nasiljem. Ako stvorite dobar odnos sa svojom decom ona će vam se lako poveriti jer će imati puno poverenje u vas.
Kako deca postaju starija, počinju imati značajniju svest o odnosima s vršnjacima, tako da možete biti direktniji sa svojim pitanjima. Kad vam deca pričaju, zaista slušajte šta žele da vam kažu i držite sopstvene emocije pod kontrolom.
Roditelji se često ljute ili bivaju frustrirani, ali deci nije potrebno da preterano reagujete. Potrebno ih je da ih slušate, razumete i podržavate. Oni treba da vas vide kao stabilnu i snažnu osobu koja je u stanju da im pomogne u bilo kojoj situaciji.
Jednom kada utvrdite da vršnjaci maltretiraju vaše dete, evo najpametnijih načina za borbu protiv nasilnika:.
Zaustavite maltretiranje pre nego što započne
Smislite rešenja kako da se zaustavi maltretiranje pre nego što se i dogodi ili eskalira. Pripremite i razvijte alate za ideje koje će deca koristiti u teškim situacijama kada im može biti teško da razmišljaju direktno.
Napravite listu odgovora
Vežbajte izraze koje vaše dete može da iskoristi da nekom kaže da prestane sa maltretiranjem. Oni bi trebali biti jednostavni i direktni, ali ne i neprijateljski: „Ostavite me na miru.“ ,“Odbij.“, „To nije bilo lepo.“
Takođe bi mogao da proba „Ok, kako god…“, a onda se udalji. Ključno je da se odmah udalji da ne bi nasilnik bio provociran.
Scenariji igranja uloga „Šta ako…“
Igranje uloga je sjajan način da izgradite samopouzdanje i osnažite svoje dete za suočavanje sa izazovima. Možete da igrate nasilnika dok vaše dete praktikuje različite odgovore sve dok ne oseti samopouzdanje u problematičnim situacijama. Dok igrate ulogu, naučite ga da govori snažnim, čvrstim glasom. Cviljenje ili plakanje samo će podstaći nasilnika na sledeći korak.
Držite se pozitivnog govora tela
Do 3. godine vaše dete je spremno da nauči trikove koji će ga učiniti manje privlačnom metom. Recite svom detetu da vežba gledanje boje očiju svojih prijatelja i da isto učini kada razgovara sa detetom koje mu smeta. To će ga naterati da podigne glavu kako bi bilo samopouzdanije. Takođe vežbajte tužna, hrabra i srećna lica i recite mu da se po potrebi prebaci na „hrabro“ ako je potrebno. Kako izgledate kada naiđete na nasilnika, važnije je od onoga što kažete.
Zadržite otvorenu liniju komunikacije
Svakodnevno se informišite preko dece kako stvari stoje u školi. Koristite smiren, prijateljski ton i stvorite prijatnu klimu, tako da se ono ne boji da vam kaže ako nešto nije u redu. Naglasite da su sigurnost i dobrobit važni i da uvek treba da razgovara sa odraslom osobom o bilo kakvim problemima.
Izgradite samopouzdanje svog deteta
Što se vaše dete bolje oseća u vezi sa sobom, to je manja verovatnoća da će nasilje uticati na njegovo samopoštovanje. Podstaknite hobije, vannastavne aktivnosti i društvene situacije koje u vašem detetu podstiču ono najbolje. Recite svom detetu koje jedinstvene kvalitete volite kod njega.
Kao roditelji imamo tendenciju da se fokusiramo na negativne situacije, ali deca zapravo bolje slušaju kada se njihovo dobro ponašanje pojača. Poštovanje snage dece i podsticanje zdravih veza sa drugima može uticati na samopoštovanje, povećati dugoročno samopouzdanje vaše dece i sprečiti bilo kakve potencijalne siledžijske situacije.
Naučite ga pravilnom načinu reagovanja
Deca moraju razumeti da nasilnici imaju potrebu da imaju moć i kontrolu nad drugima i želju da povrede ljude. Često im nedostaje samokontrola, empatija i osetljivost. Recite deci da ne dozvole da nasilnik učini da se osećaju loše. Kad neko kaže nešto loše o njima, neka kažu sebi nešto pozitivno. Neka se podsete svojih pozitivnih osobina.
Nasilniku treba da kažu kako se osećaju, zašto se osećaju tako i šta žele da nasilnik učini. Naučite dete da to radi mirnim i odlučnim glasom. Može reći: „Ljutim se kad me zovete pogrdnim imenima jer imam pravo ime. Želim da me počnete zvati pravim imenom.“
Ne nagrađivati nasilnika suzama. Nasilnik želi da povredi detetova osećanja, zato se treba ponašati kao da njegovo prozivanje i ruganje njemu nije važno. Na primer, ako ga nasilnik nazove „debelim“, neka ga pogleda u oči i mirno kaže: „Znaš, moram da počnem da vežbam više“. Zatim se samopouzdano udalji.
Nasilnika mogu razoružati humorom. Neka se smeju se njegovim pretnjama i udalje se od njega.
Najvažnije je da se prema drugima odnose onako kako žele da se prema njima postupa. Neka se založe za druge i oni će se založiti za njega.
Preduzmite mere da zaustavite maltretiranje
Na kraju, roditelji moraju pomoći malom detetu da se izbori sa nasilnikom. Pomozite mu da nauči kako da napravi pametne odluke i preduzme korake kada se oseća povređeno.
Ako vaše dete nerado prijavljuje nasilje, pođite sa njim da razgovara sa učiteljem, savetnikom, psihologom ili direktorom. Saznajte više o pravilima škole o zlostavljanju, dokumentujte slučajeve maltretiranja, vodite evidenciju i budite na vrhu situacije prateći školu da biste videli koje akcije se preduzimaju. Kada je neophodno, potražite pomoć drugih izvan škole, poput porodičnog terapeuta ili policajca i iskoristite resurse zajednice koji vam mogu pomoći u zaustavljanju nasilja.
Ohrabrite svoje dete da bude preduzimljiv
Biti preduzimljiv (a ne pasivni posmatrač) znači da dete preduzima određene korake kada vidi da je prijatelj ili drugi učenik maltretiran. Razgovarajte sa detetom o tome koliko je važno u teškoj situaciji imati nekoga ko će se založiti za vas i stati u odbranu.
Kontaktirajte roditelje prestupnika
Ovo je pravi pristup samo za uporna dela zastrašivanja i kada osetite da će ovi roditelji biti otvoreni za saradnju s vama. Pozovite ih i objasnite da je vaš cilj da zajedno rešite stvar. Možete reći nešto poput:
„Zovem vas jer se moja ćerka svake nedelje vraćala kući iz škole osećajući se uznemireno. Kaže mi da je Suzana zvala ružnim imenima i isključila je više puta iz igre na igralištu. Ne znam da li je Suzana spomenula bilo šta od ovoga , ali voleo bih da im pomognemo da se bolje slažu. Imate li neke predloge? “
Sarađujte sa školom
Komunicirajte sa školom svog deteta i prijavite slučajeve maltretiranja. Ne možete očekivati da će školsko osoblje znati sve što se događa. Upoznajte ih sa bilo kojom situacijom. Iako sve više škola sprovodi programe za sprečavanje zlostavljanja, mnogi još uvek nemaju dovoljno podrške ili resursa. Roditelji i nastavnici moraju biti svesni i uključiti se kako bi mogli na odgovarajući način to nadgledati. Naučite kako započeti programe za borbu protiv nasilja i za borbu protiv nasilja u okviru školskog programa.
Ako je vaše dete maltretirano, podsetite ga da nije njegova krivica, a vi ste tu da mu pomognete. Za decu je važno da prepoznaju svoja osećanja kako bi mogli da prepričaju šta se dešava, pa bi i roditelji trebali razgovarati o sopstvenim osećajima. Ono što roditelji ne bi trebalo da rade, bez obzira na dečiji uzrast, je da predpostave das u to dečije stvari i da će se same rešiti koja će se sama rešiti.
Ako pomognete svom detetu da se izbori sa nasilnikom, izgradićete samopouzdanje i sprečiti eskalaciju teške situacije. Zato budite tu uz svoju decu i neka znaju da vam se uvek mogu obratiti jer to je prvi i najvažniji korak.
