Roditelji čija deca pokazuju agresivno ponašanje prema drugoj deci, često nisu realni u sagledavanju cele situacije. Postupke svoje dece najčešće posmatraju kao prolaznu fazu u odrastanju. Neretko se dešava da roditelji savetuju decu da nikada prvi ne započinju svađu, ali ako ih neko „dira“ da se obavezno fizički suprotstave, što je takođe pogrešno.
Deca su naše ogledalo, bili mi toga svesni ili ne! Deca nas posmatraju. Ne slušaju toliko sve što im se priča, koliko posmatraju naše postupke, ponašanje i nesvesno usvajaju model. Zato pre nego krenemo da kritikujemo sopstveno dete, ne bi bilo loše da pogledamo sebe, svoje ponašanje kao i okruženje u kome odgajamo decu.
Šta se krije iza agresivnog deteta?
Agresivna deca su najčešće deca koja vape za pažnjom, za ljubavlju. Njihova agresija je poziv za pomoć. Dete koje ispoljava nasilničko ponašanje prema drugoj deci je najčešće dete koje u porodici proživljava neku vrstu nasilja. Ukoliko su roditelji prestrogi, ukoliko su skloni fizičkom kažnjavanju dece, odnosno ukoliko imaju izražen “diktatorski” roditeljski autoritet, sasvim je prirodno da deca koja rastu u takvom okruženju nose mnogo nataloženog besa u sebi. Kako ne mogu svoje nezadovoljstvo, tj.bes da usmere prema roditeljima, najčešće se „prazne“ na onima koji to ne mogu da uzvrate.
S druge strane i izostanak roditeljskog autoriteta može kod dece da dovede do nasilničkog ponašanja. Ukoliko izostane razgovor na relaciji roditelj – dete, odnosno ako je detetu sve dopušteno i ako mu je sve oprošteno, dete će se osećati nadmoćno i osećanje moći će preneti na svoju okolinu.
Ma koliko glumili moć pred svojim vršnjacima, ta deca su duboko nezadovoljna i imaju nedostatak samopouzdanja. S obzirom na to da druga deca osećaju strah u njihovom prisustvu, samopouzdanje i samopoštovanje kod nasilne dece raste i na taj način hrane svoj ego. Ukoliko bi se dublje začeprkalo ispod površine, shvatila bi se ta uzročno – posledična veza.
Deca koja nemaju samopouzdanja, čak i ne pokušavaju sa vršnjacima da razgovaraju o svojim osećanjima. Zato kada jednom otkriju nasilje kao model ponašanja više i ne pokušavaju da se otvore prema vršnjacima, ni da se sprijatelje, jer nasiljem uspevaju da privuku pažnju na sebe.
Kako pomoći detetu koje ispoljava agresivno ponašanje?
Mnogi roditelji greše kada na nasilno ponašanje svog deteta uzvraćaju nasiljem. Na taj način se mogu dobiti kratkoročni rezultati, ali dugoročno se ništa neće postići. Ukoliko kod deteta stvorite strah od roditeljskih kazni, dete će promeniti ponašanje u vašem prisustvu, ali će i dalje nastaviti nasilnički da se ponaša prema vršnjacima.
Morate voditi računa o roditeljskom autoritetu, koji nikako ne sme da bude zasnovan na strahopoštovanju. Pravilan roditeljski autoritet je mešavina uzajamnog poštovanja i poverenja. To je proces koji se gradi od momenta kada dete dođe na svet pa nadalje. Veoma je važno da kada jednom uspostavite takav odnos, da ga redovno održavate i nadograđujete, jer u raznim uzrasnim fazama, dete će vaš autoritet isprobavati i testirati u raznim situacijama tokom odrastanja.
Morate postaviti jasnu granicu između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja i morate biti dosledni i odlučni. Nikada nemojte pretiti kaznama koje nećete sprovesti u delo, jer na taj način ne samo da rušite ugled u očima deteta, već mu dajete nadu da i sledeći put ma šta uradilo može proći nekažnjeno.
Važno je da imate dovoljno strpljenja i da provodite mnogo vremena u razgovoru sa detetom. Bilo bi dobro da zajednički radite na izgrađivanju njegovog samopouzdanja i samopoštovanja, kao i da mu pokažete beskrajnu, nesebičnu ljubav.
Istina, ukoliko takav odnos nije uspostavljen od malena, teže će se uspostaviti tokom odrastanja, ali svakako nije nemoguće.
Uostalom ukoliko i pored maksimalnog truda ne uspete da pomognete detetu i odvratite ga od nasilničkog ponašanja ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć. To ne samo da je vaše pravo, već je i roditeljska obaveza.
