Svako novorođenče se odmah po rođenju i dolasku kući stavlja pod lupu odraslih – svi se odmah pitaju na koga će da liči. Kako raste i razvija se, u detetu roditelji sve više prepoznaju sličnosti sa njima i najbližim rođacima. Na primer, dete ima tamne oči na tatu, a grguravu kosu na mamu, oblik lica je mamin, a pretpostavlja se da će kad odraste biti visoko na tatu…
Međutim, putem genetskog nasleđa dete od roditelja ne dobija samo boju očiju i kose, visinu i konstrukciju, već i sklonosti ka nekim oboljenjima sa kojima probleme imaju i njegovi roditelji ili drugi bliski krvni srodnici.
Glavnu ulogu u genetskom nasleđivanju imaju DNK molekuli. Oni predstavljaju neku vrstu arhive, baze svih podataka neophodnih organizmu za adaptaciju i opstanak u uslovima spoljašnjeg sveta. U genetskom nasleđu deteta oba roditelja učestvuju podjednako: pola-pola. Međutim, DNK molekuli majke i oca, osim informacija neophodnih za preživljavanje, mogu sadržati i niz pogrešnih informacija. Te informacije sa greškom prenose se i na dete, a upravo odatle nastaje i nasleđivanje bolesti.
Nasledne bolesti nisu nužno i genetske
Postojanje genetskih predispozicija za određene zdravstvene probleme ne znači da će dete sigurno i oboleti, već samo to da je verovatnoća veća da će dete imati određeni zdravstveni problem kao i njegovi roditelji. Roditeljima se savetuje prevencija u smislu podsticanja deteta da usvoji zdrave životne navike i kroz stalne konsultacije sa pedijatrom.
Koje bolesti dete može naslediti od roditelja?
Nasledne bolesti su rezultat genetskih promena koje se prenose sa roditelja na decu. U brojnim slučajevima, da bi se bolest ispoljia, treba da izmenjen gen bude prisutan kod oba roditelja, kao na primer kod daltonizma ili hemofilije.
Nasledne bolesti: alergija
Kod alergije je verovatnoća da će dete imati smetnje dosta visoka, skoro 60%, u slučaju da oba roditelja pate od alergija, a 40% ukoliko je samo jedan roditelj sklon alergijskim reakcijama. Na razvoj alergijskih bolesti, pored naslednih, utiču brojni drugi faktori, a pre svega kontakt i izloženost alergenima i način života i životna sredina. Na primer, gradsko stanovništvo češće boluje od alergija nego seosko. Simptomi nasledne alergije mogu se ispoljiti odmah nakon rođenja bebe, u vidu dugotrajnih prehlada, otežanog disanja, bronhitisa, osipa na koži, stomačnih grčeva i proliva.
Nasledna oboljenja: očne bolesti
Kratkovidost je takođe zdravstveni problem koji se prenosi genetskim putem. Verovanoća da će dete biti kratkovido je visoka ukoliko su i oba roditelja kratkovida. Isto je i sa problemima poput daltonizma, dalekovidosti i sl.
Nasledne bolesti: Karijes i bolesti zuba
Stomatološka oboljenja takođe se nasleđuju, odnosno nasleđuje se povećana šansa da dete ima probleme sa zubima ukoliko ih imaju i njegovi roditelji. Na primer, zbog nasleđenog deformiteta vilice dete može da ima loš ugriz ili problem u žvakanju.
Nasledne bolesti: astma
Mogućnost da dete oboli od astme ima genetsku osnovu, u smislu da ako je jedan roditelj astmatičar, postoji 25% šansi da će i dete bolovati od astme. Astma je bolest karakteristična po zapaljenju disajnih organa, kašlju i otežanom disanju. Najraniji simptomi astme kod deteta su česti bronhitisi, kijavica i svrab u nozdravama. Najčešći uzročnik astme kod deteta jesu alergije, dok ljudi srednjih godina najčešće obolevaju od bronhijalne astme.
Nasledne bolesti: dijabetes
Kod deteta čiji roditelji ili drugi članovi porodice boluju od dijabetesa postoji genetska predispozicija za šećernu bolest. Međutim, da bi dete obolelo od dijabetesa, mora da postoji još neki faktor iz spoljašnje sredine koji utiče na pojavu dijabetesa: razni virusi (na primer zaške ili koksaki virus), toksične supstance iz hrane, konstantna izloženost stresu… Genetski faktori mogu uticati na stvaranje autoimunih antitela u pankreasu, usled čega nastaje veća ostljivost beta ćelija na viruse, toksine ili stres, što dovodi do obolevanja deteta. Prvi simptomi dijabetesa kod dece su: prečesto uriniranje, dete je uvek žedno, stagnira u rastu i povećanju telesne težine, ima suvu kožu i stalno se češe, previše je razdražljivo, često je pospano i sl.
