Pred vama se nalazi kratak sadržaj lektire „Nečista krv“ Borislava Bore Stankovića. Čitavo delo je ukratko prepričano i prilagođeno za pismeni sastav ili pismeni zadatak. Naša preporuka je da ipak pročitate knjigu i doživite je na svoj način.
O pripovedaču, tematici dela
Pripovedački talenat Borisava Stankovića otkriven je sa njegovim najpoznatijim i najboljim delom, romanom pod nazivom „Nečista krv“, koji je nastajao čitavih deset godina. Međutim, njegova orginalnost i značajnost ogledala se u mnogome. Sama tematika romana bila drugačija, pa se zato roman može čitati iz nekoliko perspektiva. Može biti društveni ili socijalni roman, jer obukvata period posle oslobođenja Vranja 1878. godine, kada nastaju velike društvene promene koje, između ostalog uzrokuju propadanje bogatih trgovačkih porodica, a jačanje i bogaćenje seljaka. Roman se takođe može čitati kao psihološki, jer se prati unutrašnji život glavne junakinje i razvoj njenog psihološkog portreta. Međutim, uzevši u obzir i život jedne vranjske porodice, čija se sudbina prati kroz generacije, ovaj roman se može čitati i kao istorijski roman.
O naslovu i motivu romana
Naslov romana je vrlo zanimljiv i važan, jer je u njemu središnji motiv. Zapravo, ta nečista krv, o kojoj piše Stanković, ima mnogo dublju i ozbiljniju suštinu. To je piščeva teza o biološkoj degeneraciji jedne porodice, ali i kako je taj motiv uticao na psihološki život glavne junakinje, Sofke. Iako je ona glavni lik, a njena sudbina je centralna priča, određena mesta i poglavlja su posvećena i njenim precima, kao i ocu. U toj porodičnoj hronici prikazano je mnogo neobičnih sudbina, iz vremena moći i ugleda, ali i moralnih posrnuća, među kojima se izdvajaju priče o prababi Coni, Kavaroli, Nazi. Sve te priče sadrže motiv nečiste krvi kao nešto što dovodi do propadanja i moralnog posrnuća. Ona kao da se prenosi kroz generacije, kao da ostavlja posledice za sobom, u ljudskim sudbinama i njihovim nesrećama.
Glavna junakinja Sofka
Međutim, najvažnije mesto pripada upravo Sofkinoj priči i sudbini, kao poslednjem izdanku te porodice, gde je motiv nečiste krvi bio kulminirajući. Sofka, je bila devojka izuzetne i raskošne lepote, mladog i vedrog duha, svesna svoje lepote i uverena da ne postoji osoba nje vredna. Sa druge strane, njena unutrašnja ličnost govorila je mnogo više. Njene skrivene misli, sanjarenja i težnje, pokazuju složenost njenog lika. Ona živi u svom svetu maštanja, čežnjom za pravom ljubavi, nemirom krvi. To je njena unutrašnja ličnost i intima, njen duševni svet. Međutim, njen život prate nesrećne okolnosti. Propadanje njene porodice i gubici njenog oca, efendi-Mite, dovode do njene lične nesreće. Predlog njenog oca da se uda za maloletnog Tomču iz bogatije kuće, u prvi trenutak je zgrožava, a onda se po prvi put suprotstavlja očevoj nameri i odbija, ali bezuspešno. Ipak postaje žrtva očeve koristi i preuzima na sebe teret te žrtve.
Sofkin brak i život sa maloletnim Tomčom
Zato će biti jaka i istrajna u najtežim trenucima, onda kada je prosi Tomčina porodica, tj. otac gazda Marko, zatim je istrajna i pred svadbu, i u toku svadbe, lepo se ponaša prema svekru i njegovim seljacima, pokazuje ujedno manire i veliki psihički otpor. Brak sa maloletnim Tomčom bio je poraz za nju, ali ipak odoleva.
Tomčin otac je sa oduševljenjem prihvata. On nije želeo da ona bude prodata njegovom sinu, jer zna da život i ljubav nemaju cenu, zato je srećan, jer misli da je ona dobrovoljno pošla za njegovog sina. Trudiće se da joj ugodi u svim željama i prilikama i da se oseća prijatno i lepo. Sa druge strane, koliko se prema njoj postavlja kao otac i zaštitnik, on je posmatra i kao muškarac ženu, gleda i oseća njenu lepotu i ženstvenost. Zato dolazi u veoma tešku situaciju, stavljen je na muke kako treba postupiti i kako dalje razviti odnos prema snahi. Ubrzo je svesno i namerno izgubio život u borbi protiv Arnauta, i sprečio svako zbližanje sa Sofkom.
Ona nastavlja svoj život, iako je na neki način bila poražena očevim postupkom, udajom za dečaka, pored koga nije mogla da ispuni svoje snove i maštanja. Ona prkosi i hrabro se bori, iako je razočarana činjenicom da prodaja njene kuće je zapravo značila prodaja nje same, efendi-Mitine mezimice. Trudiće se da preuzme na sebe ulogu srećne udavače i srećne žene, iako je duboko patila i bila istovremeno razočarana i ponižena. Međutim, kako je Tomča rastao, njen brak je vremenom dobijao neki smisao. Osećala se neka porodična harmonija i sklad, ljubav i poštovanje.
Narušavanje Sofkine bračne idile, Efendi-Mita i Tomča
Ubrzo će i tome doći kraj, a glavni krivac bio je upravo onaj koji je učinio da do tog braka dođe, efendi-Mita. Njegov dolazak Sofki i Tomči bio je slutnja za nešto loše i pogubno. Naime, on dolazi po novac, koji mu duguju za Sofku, a Tomča koji o toj prodaji i kupovini njegove žene, nije ništa znao, ostaje nepomičan i bez reči. Teške uvrede koje je pretrpeo od tasta, bile su nevažne naspram činjenice da mu je žena kupljena, da nije u pitanju bila ljubav, nego korist. Sve to će dovesti do promene njegovog ponašanje prema Sofki, do toga da počne da je ponižva i maltretira, i do toga da on više ne zna za ljubav, nego samo za bes i gnev.
Sofkina psihička posrnuća i njeno propadanje
Tu je, zapravo, usledio Sofkin slom, njeno psihičko propadanje, njena nesreća i duševna patnja. Ona je ipak uverena da tako mora biti i da joj je tako suđno, zato i ne prihvata da se vrati ocu. Njena kazna bila je njena tuga, neizbežnost situacije, odbačenost i predanost lošoj sudbini. U stvari, to su bile posledice te nečiste krvi koja je tekla i Sofkinim venama. Njen život postao je mučenje, upotpunjeno bledom i podbuhlom decom koja su se rađala, njenom uvenulom lepotom koja se više nije ni nazirala i odbijanjem razočaranog supruga.
Ideja koju je B. Stanković hteo da prikaže kroz motiv nečiste krvi, prati sudbinu nesrećne junakinje, a najbolje je prikazana u poslednjoj sceni romana, kada Sofka ispred kućnog ognjišta besmisleno i izgubljeno šara po pepelu „neke meke, nežne poteze“, a oko nje čuje je graja bolešljive dece. Tu je bila besmislenost njenog života, njeno propadanje i kazna.
