Početna Porodica Tatin i mamin kutak Negativan prirodni priraštaj u Srbiji – šta bi sa onom „Deca su...

Negativan prirodni priraštaj u Srbiji – šta bi sa onom „Deca su ukras sveta?“

320
0
PODELI
formiranje licnosti

Deca su ukras sveta, kaže jedna dečja pesmica, ali je u našoj zemlji i to decenijama unazad sve manje ovog „ukrasa“. Deo problema leži u tome što mladi odlaze „trbuhom za kruhom“ iz naše zemlje i njihova deca ukrašavaju Nemačku, Austriju, Ameriku i ko zna koju, bogu iza nogu zemlju. Drugi deo mladih koji nekako i reši da ostane ovde jer „ne greje sunce tuđeg neba, kao ovo naše“  jedva sastavlja kraj s’ krajem i ne razmišlja o nekoj velikoj porodici. Čak i oni bolje situirani se ne odlučuju za troje ili više dece. Neretko se dešava da čak veoma bogate porodice imaju svega jedno dete.

Srbija, ali i zemlјe okruženja imaju veliki problem sa depopulacijom stanovništva. Godišnje smanjenje broja stanovnika u Srbiji od oko 36.000 osoba je alrmantno i upozorava na činjenicu da svake godine nestaje opština veličine Prijepolјa, Bečeja ili beogradskog Savskog venca.

Trenutno nećemo govoriti o društvenom značaju i brizi za povećanje nataliteta, već ćemo svesti raspravu o tome u porodične okvire.

Deca su najveće bogatstvo, ili nisu?

Postoje brojni razlozi da se većina situiranih, zdravih porodica opredeli ne samo za dva nego i za tri i više deteta. Poznata je činjenica da dva deteta čine prostu reprodukciju, ako bi se tako nastavilo to bi vodilo neminovnom i laganom izumiranju nacije. Neosporno je da su tri detata u kući veći napor i veća briga, ali je to u isto vreme i prava radost i istinsko bogatstvo jedne porodice. Međutim, mladi porodični lјudi se sve više i grčevitije upinju da uvećaju svoje materijalno bogatstvo, i pre će se odlučiti za tri stana ili tri automobila nego za porodicu sa troje dece.

Zar deca nisu najveće bogatstvo? Sve što se uloži u decu, u njihovo obrazovanje i vaspitanje mnogo je vrednije bogatstvo od onih silnih zgradurina, velikih hala, i luksuznih automobila. Prosto je neverovatno da tako neku očiglednu stvar lјudi ne mogu ili neće da vide, shvate i prihvate.

Prosto je neverovatna činjenica da upravo najbogatiji imaju najmanje dece ali i obrnuto, najsiromašniji imaju najviše. Nećemo ovog puta pričati o ovoj kontradiktornosti, već o prednostima i manama porodica sa više dece.

 Deca u porodici sa tri ili više deteta

Vaspitanje dece u porodici sa tri ili više deteta ima svoje prednosti. Čak je gotovo u svemu mnogo povolјnije i efikasnije pod uslovom da su obezbeđene osnovne pretpostavke za njihov rast i razvoj. Tri deteta u porodici su jedna mala škola učenja po osnovi prirodnog prenošenja iskustva sa starije na mlađu decu, sticanja kulture društvenog ponašanja, odnosno socijalizacije. U takvim uslovima ima više saradnje i takmičenja, borbe ali i pružanja međusobne pomoći, deca su zrelija i samostalnija, pogotovu kada te mogućnosti roditelјi umeju da iskoriste za međusobnu podelu zadataka u porodici i šire. Takva su deca, po pravilu sigurnija i u kući, i van nje, kada nastupaju udruženo, izdržlјivija  su i čvršća, a ne kao neke  tamo „mamine i tatine maze“.

Problemi srednjeg deteta

U društvu troje dece, ono srednje, ukoliko nije „tatin sin“, ima najnezavidniji položaj. U izvesnom smislu je zapostavlјeno i u odnosu na starije i u odnosu na mlađe. Čim malo poraste, roditelјi će na njega prebaciti obaveze oko mlađeg. Moraće često da se pomiri sa obućom i odećom koju je nosilo starije i da gleda kako se roditelјi mnogo više brinu oko mlađeg „mamina maza“ i starijeg „ono već ide u školu“.

Mlađe hoće sve za sebe, otima od srednjeg, a stariji su često popustlјivi prema njemu jer je još maleno. Zato nije retko da srednje dete bude rezervisano prema bratu ili sestri pa i prema roditelјima; nekada čak ispolјava nespokojstvo i mržnju. Roditelјi zato moraju biti veoma pažlјivi i osetlјivi na položaj i reakcije svakog deteta. Međusobne odnose u porodici treba graditi na poštovanju i uvažavanju njihove ličnosti sa jednakim ili približno jednakim mogućnostima  da  se  svako od dece oseća kao ravnopravni član i „građanin prvog reda“.

 

OSTAVITE ODGOVOR