Dečji negativizma se kod većine dece javlja u periodu između drugog i trećeg rođendana i obično je prisutan negde dok dete ne napuni četiri godine. Kasnije se gubi, ali kod nekih mališana ne isčezava potpuno. Prema mišljenju stručnjaka, faza negacije kod deteta počinje usled njegovog doživljaja samostalnosti koje prvi put oseti upravo u ovom dobu. Drugim rečima, kada dete shvati da je ono ustvari zasebna ličnost, da može samostalno da upravlja svojom voljom bez uticaja odraslih, ono počinje da negira gotovo sve što mu odrasli predlažu. I to čini upravo da bi zaštitilo svoju samostalnost. Njegov odgovor na sva pitanja, savete i sve drugo što čuje od mame i tate, bake i deke i svih ostalih odraslih osoba, postaje reč „Ne“.
Deca postaju svesna svoje samostalnosti u periodu od 18. do 24. meseca. Tada mališani počinju da svesno izgovaraju reč „Ja“, znajući značenje ove reči. A period kada se dete odvikne od pelena i prihvati nošu je znak da je ono steklo apsolutno poverenje u sopstvene mehanizme koji mu služe da upravlja sopstvenom voljom. Početak ovog procesa je po pravilu praćen negiranjem, što se manifestuje time da dete izgovara reči „Ne“ i „Neću“ sve češće.
Ovakva ponašanje deteta, stalna uporna negiranja roditeljskih zahteva, čak do mere tvrdoglavosti, često izluđuju roditelje. I ne samo to. Ako je u pitanju prvo dete, gde roditelji nemaju prethodnog iskustva sa razvojnim fazama, mama i tata počinju i da brinu da li je sa detetovim razvojem sve u redu. Međutim, dete koje kontrira ne treba toliko da zabrinjava roditelje. Negativizam je sastavni deo razvojnog procesa i spada u normalne faze u razvoju deteta.
Ako ste roditelj dvogodišnjeg ili trogodišnjeg detata, pročitajte redove koji slede, jer vam mogu pomoći da lakše preobrodite fazu negiranja kod deteta.
Ne preterujte sa zabranama
Ako već morate nešto da branite detetu, potrudite se da te zabrane budu minimalne. Nekoliko zabrana koje će ograničavati dete su sasvim dovoljne. Neka zabrane budu isključivo vezane za čuvanje detetovog zdravlja i bezbednosti. Ukoliko i sami često koristite reči „Ne“ i „Nemoj“, možete očekivati da će to raditi i vaše dete. Zato izbacite negacije iz vašeg svakodnevnog rečnika, pa će se i vaša deca manje protiviti vašim zahtevima.
Definišite oblast koju će dete moći samo da kontroliše
Pustite dete da u određenoj oblasti ima slobodu odlučivanja i kontrolisanja. Na primer, možete mu dozvoliti da samo određuje mesto i raspored svojih igračaka ili svoje odeće u sobi. Nemojte nikada bez detetovog znanja poklanjati drugoj deci predmete za koje je bilo vezano, igračku koju je izgustiralo ili trenerku koju je preraslo. Poklanjanje njegovih stvari bez pitanja dete će doživeti kao negiranje njegove ličnosti, jer na sve te stvari, iako mu više nisu toliko privlačne i korisne, dete gleda kao na deo sebe.
Skrivajte uzbuđenost od vašeg malog kontraša
Ovo je najlakše objastniti praktičnim svakodnevnim primerima. Sigurno vam se već više puta desilo da pred odlazak na spavanje dete neće da pere zube. Ako uporno odbija da ode do toaleta i opere zube, odnesite ga u kupatilo i zube mu operite vi. Ali strpljivo, bez vike i grdnje. Ukoliko vičete i pokažete uzbuđenje pred detetom, ono će još više negodovati. Međutim, ako dete oseti vašu smirenost, obično će lako prihvatiti željenu aktivnost iako još plače i izgovara da to ne želi. Kada završite sa pranjem zuba poigrajte se sa njim. Kažite mu da dune u vaše lice, pa se onda divite njegovom lepom zadahu. Nakon nekoliko ponavljanja ovog postupka u većini slučajeva dete će prestati da odbija odlazak u kupatilo i pristaće da samo pere zube.
Ne budite previše popustljivi
Ako ste previše popustljivi prema detetu, može se desiti da ono u nekom trenutku oseti nesigurnost. Drugim rečima, bez obzira što je dete oduševljeno otkrićem sopstvene volje, misliće da je nedovoljno zaštićeno.
Zaključak je da je najvažnije da roditelji budu strpljivi i dosledni. A faza negiranja kod deteta prestaće kad za to dođe vreme.
