Početna Porodica Saveti Nije lako biti tinejdžer: tinejdžeri i njihovo ponašanje

Nije lako biti tinejdžer: tinejdžeri i njihovo ponašanje

80
0
PODELI

Neretko se dešava da čujemo rečenicu poput one: „Kakav pubertet, ja u tvojim godinama nisam ni znao šta je to“, a takve konstatacije su pogrešne. Doba adolescencije ma koliko gledano sa strane deluje bezazleno, ne smemo zaboraviti da je to životni period u kome se vode najveće borbe. Tinejdžeri su u večitoj borbi sami sa sobom i to je period kada se traže. Odrasli su, a ipak nedovoljno zreli da bi sami donosili odluke. Često se dešava da tinejdžeri pokazuju znake depresivnog ponašanja. Tinejdžerska depresija se može razlikovati od klasične depresije koja se javlja kod odraslih, ali svakako se ne sme zanemariti ili gledati na nju kao na prolaznu fazu tokom odrastanja.  Zbog ubrzanog načina života i potrebe da im obezbedimo što bolju egzistenciju može nam se desiti da im se ne posvećujemo koliko bi trebalo, a posledice mogu biti nesagledive.

Simptomi kao pokazatelji

Tinejdžeri  su skloni čestim promenama raspoloženja i vrlo često znaju biti tužni i plačljivi bez ikakvog razloga. S jedne strane to može biti i dobro, jer suze regenerišu i umeju da budu pokretačka snaga, ali nije dobro ako se to učestalo ponavlja. Svoju tugu takođe mogu izražavati načinom odevanja gde tamne boje, posebno crna imaju primat. Katkad su u situaciji da na život gledaju bezvoljno, da smatraju da nije vredan življenja ni bilo kakvog truda i pesimistički su orijentisani. Negde kao da veruju da će takvo stanje večno trajati i da ne postoji izlaz. Jedan od prvih pokazatelja depresije je zanemarivanje higijenskih navika. Tinejdžeri najčešće imaju fazu u kojoj izbegavaju rituale kao što su redovno tuširanje ili pranje kose.

Pad energije i osećaj dosade

To je period kada najčešće dolazi do nedostatka motivacije na svim poljima. Iako su uživali u sportskim ili nekim drugim aktivnostima u ovom periodu može doći do gubljenja interesovanja za te aktivnosti kao i do apsolutnog odustajanja, odnosno do toga da se ispišu iz sportskog kluba ili nekih drugih aktivnosti. Nedostatak motivacije se ogleda i u zanemarivanju školskih obaveza i željom za čestim izostajanjem sa časova. Neretko se dešava da su u ovom periodu i ocene drugačije nego pre, mada kao što razlog za to može biti zaljubljivanje, tako može biti i gubitak koncentracije ili usporenog razmišljanja.

Društvena izolovanost

Ovo je period tokom odrastanja u kome se može pojaviti nezainteresovanost za prijatelje i porodicu. Dolazi do povlačenja u sebe i nedostatka želje da se osećanja  dele sa prijateljima smatrajući da su usamljeni i da njihov način razmišljanja ne bi trebao da dotiče bilo koga. Još ako se osvrnemo na preteranu upotrebu  društvenih mreža gde tinejdžeri gube kontakt sa realnim svetom, živeći u nekom svom imaginarnom svetu imamo kompletnu sliku asocijalnog ponašanja.Porodična okupljanja i događaje se trude da izbegavaju koliko god je moguće, jer se najlepše osećaju u svojoj samoći. Skloni su da preuzimaju krivicu na sebe za sve negativne događaje i sem što su skloni da razmišljaju o sebi u negativnom kontekstu, kao da su ubeđeni da im se neuspesi nižu jedan za drugim.

Razdražljivost je takođe prisutna u ovom periodu i uglavnom su skloni da svoj bes pokazuju unutar porodice. Vrlo često u konverzaciji sa roditeljima mogu koristiti uvredljive reči kao i sarkazam, jer imaju osećaj da je potrebno da oni odbace porodicu pre nego što porodica odbaci njih. Svakako, ovakav stav tinejdžera nema realan osnov, ali gledano iz njihove perspektive je tako. Ukoliko izbegavaju da razgovaraju o svojim osećanjima, adolescenti mogu pokazivati emocionalnu napetost i nemir tako što će se samopovređivati. Ovo je takođe period u kome dolazi do periodičnog gubljenja samopouzdanja i samovrednovanja.

devojčice puše cigarete

Ovde su navedeni samo neki simptomi blažeg oblika tinejdzerske depresije, mada sve ovo može da poprimi daleko šire razmere kao što je prepuštanje narkoticima, alkoholu i drugim porocima sve sa željom da se pronađu negde.

Zadatak nas kao roditelja je da najpre shvatimo period odrastanja kroz koji prolaze naša deca, da ga ne shvatamo olako, pripisujući nekim trenutnim “bubicama”, jer period prelaska od deteta ka čoveku je možda jedan od najtežih i najkompleksnijih perioda. Ukoliko Vam se učini da neke simptome od gore pomenutih primećujete kod svog deteta, vreme je da reagujete. A svakako najbolje je da to toga ne dođe uopšte, tako što ćete mu pomoći da ovaj period odrastanja prebrodi na najlakši mogući način uz Vašu nesebičnu ljubav, toplinu i podršku. Nemojte izbegavati stručnu pomoć ukoliko ima potrebe za njom, jer lakše i bezazlenije je  preventivno delovati nego sanirati posledice posebno kada poprime velike razmere.

 

OSTAVITE ODGOVOR