Noć i magla, Danilo Kiš – analiza i prepričavanje

Drama „Noć i magla“ Danila Kiša govori o mladiću koji pokušava da vrati sebe u dečaka, da vrati sebe u jedan davni period koji je iza njega. Vratio se u svoj rodni kraj u potrazi za uspomenama. Uspomene se vezuju za njegovu prvu ljubav, za učiteljicu za pejzaže koji su tako živopisni u njegovom sećanju. To svoje putovanje on naziva hodočašćem. A cilj putovanja je da se priseti svega kako lepog tako i ružnog iz svoje prošlosti. Da se priseti svih stvari koje su ga oblikovale i zahvaljujući kojima je postao to što jeste.

Noć i magla – misteriozni mladić

Mladić iz drame „Noć i magla“ pokušava da vrati sebe iz dečačkih dana kako bi oživeo uspomene. U samom početku se ne pominje njegovo ime, jer je on zapravo obeležen zanimanjem, događajima i uspomenama. Za razliku od njega pisac nam u samom početku pominje ime učiteljice i njenog muža. Kao da na taj način želi da nam istakne da učiteljica i njen muž imaju neko zvanje, imaju status za razliku od mladića. Mladić je sasvim običan kao i ostali, katkad zaluta na životnoj stazi a potom se vrati. Nepredvidiv je. Došao je u selo ne bi li našao sve ono što je ostalo iza njega pre dvadeset godina. Došao je tragajući za svojim uspomenama, tako da se istovremeno u drami prepliću uspomene i sećanja.

Pisac nam odmah u startu saopštava ime učiteljice i njenog muža. U pitanju su gospođa Rigo i njen muž Emil. Oni vrlo lepo žive, imaju status i zvanje.

Vreme prolazi i menja sećanja

Danilo Kiš je na sebi svojstven način predstavio zanimljivu situaciju u drami Noć i magla. Jasno postavlja pitanje – „Šta se dešava ako se ljudi iz prošlosti sretnu, a pri tom su imali zajedničke trenutke, a sećanja im se ne slažu? Razmišljao je Kiš kako se postaviti u takvoj situaciji? Odgovor na to pitanje se nalazi u drami Noć i magla. Pisac postaje svestan činjenice da vreme ima ogromnu moć. Vreme menja sećanja, potkrepljuje ga drugačijim činjenicama. Slike u sećanju nisu kod svih iste. Mada postoji nešto, neka spona neka tanana nit koja u sećanjima ostaje ista za sve nas.

Nepoverljivost gospođe Rigo u drami Noć i magla

Učiteljica gospođa Rigo je bila prilično uzdržana. Nije bila sigurna da je u pitanju njen nekadašnji učenik. Tražila je neku poveznicu kako bi bila sigurna s kim razgovara pre nego ga je pustila u stan. Misli su joj raštrkane i razmišlja zašto bi verovala nepoznatom mladiću, kada bi to možda mogao biti neki razbojnik koji želi da je opljačka.

I u ovom delu ime mladića za čitaoca i dalje ostaje nepoznato. On je mladić koji započinje svoju priču učiteljici. Ona pokušava da ga sluša a pri tom ga prekida svaki čas. Gospođa Rigo u delu „Noć i magla“ je opisana kao klasična žena u poznim godinama kojoj je pažnja oslabljena. Uglavnom je fokusirana na sebe, ali ne uspeva da potisne radoznalost. Učiteljica je veoma pričljiva. Na taj način popunjava samoću kada joj muž nije kod kuće. Sinovi su joj daleko. Jedan je na položaju a drugi u inostranstvu. Iz toga proizilazi njena potreba za tolikom pričljivošću.

U jednom trenutku gospođa Rigo poprima majčinski lik. Nutkajući mladića (kome i dalje mi kao čitaoci ne znamo ime), stvara se znatno prisnija atmosfera koja je u početku bila vrlo zategnuta i napeta.

Andreas Sam, misteriozni mladić

U drami Noć i magla postoji veoma zanimljiv kontrast. Suprotstavljene su prošlost i sadašnjost, a u suprotnosti su takođe tadašnji i sadašnji život mladića. Postoji kontrast i u dijalogu između gospođe Rigo, Emila i mladića. Mladić najpre traži da se učiteljica seti njegovog imena. On zapravo u njenom sećanju traga za svojim postojanjem. Tek kasnije bojažljivo otkriva svoje ime. Mladić se zove Andreas Sam i sin je Edvarda Sama.

Mladićev lik u drami „Noć i magla“ je veoma misteriozan. Tek na kraju možemo da pokušamo da ga rastumačimo.

U liku mladića se nalazi kontrast između malog, bespomoćnog dečaka Andreasa Sama i sadašnjeg odraslog Andresa Sama koji je došao sa ličnim šoferom koji ga čeka ispred kuće.

Sećanja na prošlost u delu „Noć i magla“

Kada  krene dijalog između ova tri aktera drame, oni su na različitim stranama. Gospođa Rigo i njen muž su na jednoj strani a mladić je na drugoj strani. Njihova sećanja se ne podudaraju tako da u njihovom sećanju postoje izvesna neslaganja. Andreas se odlično seća gospodina Emila kada mu je nešto kratko predavao. Seća se prstena koji je gospodin Emil nosio na srednjem prstu desne ruke. Čak u njegovom sećanju žive situacije u kojima je gospodin Emil u prolazu znao da lupi jake čvrge u prolazu.

Za razliku od Andreasovog sećanja, gospodin Emil se seća svog prstena, ali demantuje mladićeva sećanja vezanih za čvrge. Čak u jednom momentu demantujući mladićevo sećanje kao nerealno, postavlja mu i dijagnozu. Za razliku od njega, Andreas se odlično seća nekih situacija i ne dozvoljava da ga Emil obeshrabri i ubedi u suprotno.

Bez obzira što je u pitanju dijalog, oni se međusobno ne čuju. Zapravo čuju jedan drugog, ali ne slušaju.

Već u sledećem momentu uloge se menjaju. Emil priča svoje doživljaje iz ruskog zarobljeništva i iznosi činjenice za koje je siguran da su tačne. Tada Andreas pitanjima pokušava da pokaže Emilu kako se on osećao kada je njegovo sećanje bilo protumačeno kao netačno. Međutim, Emil je čovek kome nedostaje empatija.

Suočavanje sa prošlošću

Na samom kraju drame Noć i magla, Andreas ističe da se vratio na staro mesto, jer je želeo da vidi sve ono što je ostavio iza sebe kada je odlazio. Neki ljudi se nikada ne osvrću unazad. Ono što su ostavili iza sebe, potisli su ili zaboravili. Nastavljaju dalje, ne želeći da se suoče sa prošlošću. Za razliku od takvih ljudi Andreas se ipak vratio. Nije zatekao drvo na koje je urezao svoje inicijale. Nije zatekao Juliju Sabo onakvu kakva živi u njegovom sećanju.

Zatekao je neke ljude iz svoje prošlosti, ali oni nisu bili isti. Nisu bili onakvi kakvi žive u njegovom sećanju. Ljudi se menjaju, postao je svestan toga. Život se nastavlja, ali pitanje sa kojim ljudima?

Knjigu Noć i magla predstavljaju piščeve drame i filmski scenariji koji su nastajali u rasponu od polovine šezdesetih do kraja sedamdesetih godina. Kako biste imali potpuni doživljaj naša preporuka je da pročitate knjigu.  Ni jedna analiza kao ni prepričavanje nekog dela ne daju isti efekat kao kada se knjiga čita sa punom pažnjom i interesovanjem.

Ukratko o piscu

Danilo Kiš (Subotica, 22. februara 1935. – Pariz, 15. oktobra 1989), romansijer, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac sa francuskog, ruskog i mađarskog jezika. Jedan je od najvažnijih pisaca u istoriji srpske književnosti.