Ponedeljkom u školi, nakon razigrane nedelje, najteže su mi prolazili časovi. I moja obična olovka je imala nezgode pri pisanju. Postajala je tako gruba i ljuta da je znala da zabrazdi po listu sveske, pa se ta njezina ljutina videla do same sredine, iz koje sam ponekad kidala listove za neko važno pisamce. Obična olovka bila je nežno žute boje sa velikim vrhom za pisanje, koji je gotovo uvek pucao za vreme časa, a školski rad ostajao je nedovršen. Zbog tog pucanja vrha moje obične olovke nežno žute boje i izgriženog gornjeg kraja ja sam često morala da posećujem Ivana iz našeg solitera. Bio mi je drug iz razreda. On je imao neobičnu olovku.
Nije bila neobična zbog crvene boje i mnoštva rasutih zvezdica po sebi, ili zato što je bila naoštrena baš onako kako treba – ni prejako ni preslabo.
Nije bila neobična ni zbog gumice koja je štrčala na kraju, gotovo nova i netaknuta. Neobična je bila evo zašto: Pazila je na veliko slovo, tačku, zarez, uzvičnik, upitnik…
Upravo zbog tih grešaka koje je pravila moja obična olovka svi moji domaći zadaci, diktati i kontrolni bili su crveni od susreta sa nastavnicom. Moja obična olovka, kad je videla Ivanovu neobičnu olovku, kao da je postala pažljivija, urednija i nežnija. Nije ispadala iz ko zna koje knjige, nije se više verala iza uveta i ste visine padala na pod i što je najvažnije nije se usudila da ubode Ivana, kao što bi ubola u razredu svakoga ko bi se našao ispred nje.
Moja obična olovka kao da se ugledala na Ivanovu neobičnu olovku. Iz dana u dan postajala je pažljivija, tačnija i nežnija; kao da je zaboravila da zabrazdi po listu sveske, a ostavila se i nekih pređašnjih nestašluka.
Postalo mi je jasno zašto se popravila. Ivan ju je redovno oštrio, a kad bi je ostavio na mojoj klupi, učinilo bi mi se da joj se nežno žuti obrazi crvene. Obična olovka, otkad je upoznala neobičnu olovku, postala je marljivija i sama pomalo neobična. Još i danas je čuvam u fioci radnog stola iako je mala i istrošena, ali ona je sve moje ostale olovke učinila neobičnim.
Neobično je i to što je u jedan spomenar napisala IVAN + MAJA.
