Početna Zabava Radoznalac Odgovori na najčešća dečija pitanja: Kako nastaje vetar?

Odgovori na najčešća dečija pitanja: Kako nastaje vetar?

957
0
PODELI
foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Dečija radoznalost je beskrajna. Mali radoznalci nas stalno zatrpavaju novim i novim pitanjima, kako, zašto, odakle, šta je? Tako i  treba da bude. Mala deca upoznaju svet oko sebe, stalno vide ili čuju nešto novo, nešto o čemu ne znaju ništa. Zato stalno i pitaju. Neka dečija pitanja su odraslima smešna, neka strašna, neka laka, a neka, bogami, znaju da budu i teška. Zato smo rešili da damo odgovore na najčešća dečija pitanja o prirodnim pojavama, o biljkama i životinjama, o čoveku i njegovom odnosu sa prirodom. U ovom tekstu dajemo odgovore na dečija pitanja o vetru.

Zašto vetar duva?

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Kretanje vazduha slabijeg ili jačeg intenziteta naziva se vetar. Na različitim tačkama na površini zemljine kugle razlike u temperautri vazduha su drastične. Zato se neprekidno smenjuju topli i hladni talasi, što podstiče kretanje vazdušnih masa. Obzirom da topao vazduh ima manju težinu od hladnog, on se penje iz nižih u više atmosferske slojeve i potiskuje hladan vazduh na dole. Tako prilikom atomsferskih temperaturnih oscilacija dolazi do strujanja vazduha i stvaranja vetra.

Vazdušna strujanja su stalno prisutna, mada nam se nekada čini da je potpuno tiho i da nema vetra. Postoje konstantni vetrovi tipični za određeno vreme koji uvek imaju isti pravac, ali i povremeni vetrovi na čiju pojavu utiču dnevne temperaturne promene.

Šta je to kompas i šta znači ruža vetrova?

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Za mnoge ljude, naročito za moreplovce, vetrovi i pravci njihovog duvanja imaju veliki značaj. Zato na kompasu ili busoli, jednom od njihovih glavnih pomagal, postoji iscrtana šema pravaca kojima duvaju najvažniji vetrovi. Ta skica naziva se “ruža vetrova”. Ovakav naziv nosi po tome što su strane sveta, tj. pravci duvanja vetrova, obeleženi slično položaju ružinih latica.

Navigacioni instrumenti koji omogućavaju bezbednu plovidbu morima, pokazuju mornarima tri jako važne stvari:

  • Stranu sveta, tj. pravac kojim se kreće plovilo;
  • Položaj plovila na otvorenom moru i
  • Vetrove koji duvaju.

Pošto se pravac vetra obeležava stranom sveta iz čijeg pravca taj vetar duva, oznake koje ima ruža vetrova (ruža pravaca) su ustvari oznake za glavne i sporedne strane sveta: Istok (E), jugoistok(SE), Jug(S), jugozapad (SW), Zapad (W), severozapad (NW), Sever (N), severoistok (NE).

Prvu ružu vetrova izradili su još stari Grci. Ona je označavala 4 glavna i 4 sporedna pravca. Rimljani su dodali još 20 sporednih pravaca, a u 13. veku uvedena je ruža vetrova koja se koristi i danas. Ona sadrži 4 glavna i 32 sporedna pravca.

Šta je vetrokaz ili pokazivač pravca vetra?

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Kao što mu i samo ime kaže, vetrokaz je osmišljen sa svrhom da pokazuje pravac duvanja vetra. Ugavnom se može videti na vrhovima raznih građevina, od porodičnih kuća do velelepnih tornjeva i kula. Najčešći simbol koji se koristi za izradu vetrokaza je pevac. A zašto se petao nalazi na vetrokazu? Zato što je to aktivno, spretno stvorenje koje se stalno kreće i vrti. Figura petla se, kao uostalom i ceo vetrokaz obično izrađuje od lima. U nekim davnim vremenima gotovo svaka kula i svaki toranj imali su na svom vrhu vetrokaz.

Uporedo sa razvojem tehnologije danas su razvijeni i instrumenti za merenje raznih meteoroloških pojava, pa svako važnije obaveštenje i meteo alarme o vremenskim uslovima dobijamo preko popularnih medija: televizije, interneta, radija ili štampanih novina. I na ovaj način svaki čovek lako dobija informacije i predviđanja o pravcu i jačini vetra.

Posebnu vrstu vetrokaza predstavljaju oni koji se nalaze na aerodromima. Čine ih izduženi vazdušni jastuci, obično crveno-bele boje, koji su nepogrešivi u određivanju pravca vetra i lako uočljivi za pilote.

Šta su vetrenjače?

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Još su u Sasanidskom carstvu u Persiji, krajem 5. i početkom 6. veka korišćene vetrenjače. U Evropi su počele da se grade zadnjih godina 12. veka. Te su vetrnjače imale horizontalnu osovinu i 3 do 6 pari jedara preko kojih su se stavljali trska ili platno. Najpre su se koristile kao mlin za žito, kao pumpe za crpljenje vode, kao pilane za preradu drveta i u razne druge svrhe. Kasnije, početkom 14. veka u Francuskoj su konstruisane vertikalne vetrenjače-tornjevi, sa 2 para lopatica (jedara). Krajem 19. veka vetrenjače počinju da se koriste i za proizvodnju struje. To su tzv. vetroelektrane, koje od početka 21. veka postaju sve popularnije kao alternativni i sve jeftiniji način proizvodnje električne energije.

U književnosti su najpoznatije Servantesove vetrenjače iz njegovog romana Don Kihot, jednog od najvećih remek-dela svetske književnosti i, posle Biblije, druge najčitanije knjige u istoriji čovekove pismenosti.

 

OSTAVITE ODGOVOR