Početna Zabava Radoznalac Odgovori na najčešća dečija pitanja: Zašto lišće žuti u jesen?

Odgovori na najčešća dečija pitanja: Zašto lišće žuti u jesen?

86
0
PODELI
foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Za dečiju radoznalost ne postoje granice. Naši mali radoznalci prosto žude za novim saznanjima, neprestano traže odgovore na nova i nova pitanja, zašto, odakle, šta je? Tako i treba da bude!

Upoznavajući svet oko sebe, mališani svakoga dana vide ili čuju nešto novo, nešto o čemu ne znaju ništa. Zato su i njihova nova pitanja svakodnevna. Neka su smešna, neka strašna, neka laka, a neka pitanja, bogami, mogu i odraslima da budu teška. Zato sajt Moje dete daje odgovore na najčešća dečija pitanja o prirodnim pojavama, o biljkama i životinjama, o povezanosti čoveka sa prirodom. U tekstu koji je pred vama dajemo odgovore na dečija pitanja o lišću drveća.

Zašto u jesen lišće menja boju?

Lišće ima zelenu boju zahvaljujući mešavini biljnih pigmenata: hlorofila, ksantofila i karotina. Za nastanak hlorofilnih zrnaca zaslužne su sunčeva svetlost i toplota, pa tako s jeseni, kada jačina sunčevih zraka počinje da opada, hlorofilna zrnca se znatno teže formiraju. Zato opada i životna aktivnost biljke.

U isto vreme, u lisnoj osnovi (mesto gde je list peteljkom spojen sa granama i stablom) taloži se sloj ćelija koji zaustavlja tok biljnih sokova. Snabdevanje lista hranom potpuno prestaje, pa u zavisnosti od vrste drveta, list dobija smeđu, crvenu ili žutu boju, zatim bledi i najzad, u poznu jesen on opadne. Kada sa jednog stabla opadne svo lišće, to je znak da je drvo spremno za preživljavanje hladnog zimskog perioda.

Zašto lišće ima žilice i čemu one služe?

Sistem snabdevanja hranom je kod drveća veoma razvijen i razgranat, što omogućava da biljni sokovi (hrana) dospeju do svih delova biljke. Korenov sistem sa hiljadama i hiljadama žila, žilica i dlačica, nalazi se pod zemljom, a kod većine drveća veličina korena je približna veličini nadzemnog dela biljke sa stablom, svim granama i lišćem.

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Kako bi minerali iz zemlje dospeli do svakog delića biljke (i lista), drveće ima sistem ćelija, žila i žilica isto kao što čovek ima krvotok sa arterijama i venama. U stablu i granama to su posebne ćelije, svojstvene samo drveću, dok su u lišću to drvenaste žile i žilice, poznate pod nazivom „lisni nervi“. Reč je zapravo o malenim cevčicama kroz koje cirkuliše biljni sok kojim se list hrani.

Zašto sa nekog drveća zimi ne opadne lišće?

Međutim, ne opada u jesen lišće sa svih vrsta drveća. Sigurno već znate, a verovatno ste i videli, da postoje i biljke koje tokom čitave zime imaju lišće. To je zato što je njihova građa drugačija, takva da omogućava snabdevanje lišća biljnim sokom i onda kada je veoma hladno. Za drveće koje ostaje zeleno tokom čitave godine kaže se da je zimzeleno, a poznato je i pod nazivom „crnogorica“.

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Lišće zimzelenog drveća se dosta razlikuje od lišća drveća koje u jesen žuti i opada. Zimzeleni imaju malo, gusto i igličasto lišće koje se naziva četina. Odatle potiče još jedan naziv za zimzeleno drveće: četinari. Da bi stvarale hlorofil, četinama nije potrebna toliko velika količina svetlosti kao što je to slučaj sa običnim drvećem čije je lišće šire, ali i nežnije, pa u jesen opada.

Ipak, treba naglasiti da, iako lišće četinara ostaje živo tokom čitave zime, i ono opada i to tokom cele godine. Razlika je u tome što se kod zimzelena lišće neprestano obnavlja, tj. opale iglice odmah smenjuju nove, mlade četine.

U planinskim predelima najviše rastu sledeći četinari: bor, jela, smrča i omorika. U područjima koja su blizu mora najpoznatije zimzelene vrste su: primorski bor, čempres i ariš.

 

 

OSTAVITE ODGOVOR