Počeli su hladni dani, jesen je već uveliko razvukla svoje zlatne niti. Uskoro će zima, prvi sneg, skijanje i sankanje, praznici, sve ono što deca prosto obožavaju. Zato je došao red i na priču o zimi koju sajt moje dete poklanja svim malim radoznalcima sa ciljem da mališani saznaju neke zanimljivosti o snegu i zimi i spremni dočekaju sve čarolije koje najhladnije godišnje doba u godini donosi sa sobom.
Zašto nam zimi izlazi para na usta?
Dok dišemo, iz svog organizma izbacujemo vodenu paru. Ona obično nije vidljiva golim okom kada je toplo. Međutim, pri hladnom vazduhu vodena para se zgusne u sitne kapljice vode koje podsećaju na oblačiće. To zgušnjavanje je ustvari posledica velike razlike u temperaturi našeg tela u odnosu na temperaturu vazduha.
Dobro vam je poznato da se normalna telesna temperatura kreće u rasponu od 36 do 38 stepeni, a ako je spoljan temperatura blizu nule, onda je to ogromna temperaturna razlika, što izaziva kondenzaciju pare koju ispuštamo iz usta. Zato, kada je toplo, razlika u temperaturi je manja, pa je vodena para koju izdišemo nevidljiva.
Zašto nekih životinja nema zimi?
Kad počne zima, priroda tone u san. Živi svet smanjuje svoje aktivnosti , sa drveća je opalo lišće, trava prestaje da raste, zemlju prekriva sneg. Obzirom da se mnoge životinje hrane biljkama, tako i uslovi za njihov život i ishranu postaju otežani. Zbog toga neke životinje, na žalost, uginu, a neke pronalaze svoja topla skrovišta u kojima će provesti hladne zimske dane.
Ptice selice, recimo laste i rode, sele se u toplije krajeve. Žabe svoj sklonište nalaze u mulju, zmije se kriju ispod kamenja. Odrasli insekti mnogi vrsta uginu, a do proleća prežive jedino njihova jaja. Mrki medvedi čitave jeseni tragaju za hranom kako bi se što više podgojili i ispod krzna stvorili dobar sloj sala koji ih će ih dodatno štitit od hladnoće. Istovremeno, oni tako snabdevaju organizam hranljivim materijama i stvaraju u njemu zalihe koje će biti dovoljne da medvedi prespavaju čitavu zimu.
Kako nastaje i pada sneg?
Sneg nastaje pod uticajem temperaturnih promena, u trenutku kada temperatura u atmosferi dođe do tačke leđenja ili još hladnije tačke. Međutim, da bi se stvorile lepe bele pahuljice potrebno je da vlažnost vazduha bude na donjoj granici. A da bi te iste pahuljice stigle do nas i prekrile naše krovove, dvorišta, drveće, potrebno je da i temperatura zemlje bude na nuli ili niža.
Ako je temperatura veća od temperature zamrzavanja, pahuljice će dospeti do zemlje, pasti na nju i istopiti se. Tako se prve pahuljice ustvari „žrtvuju“ za one koje će padati kasnije. Naime, kada se pahuljica topi na tlu, javlja se isparenje koje snižava temperaturu vazduha i obezbeđuje uslove pri kojima će sneg kasnije neće topiti. To je moguće do temeprature od približno 5 stepeni Celzijusovih, dok na temperaturama iznad toga sneg se ne može zadržati.
5 zanimljivosti o snegu i ledu
- 80 procenata sveže vode na zemlji predstavljaju sneg ili led, što čini ukupno 12 posto celokupne zemljine površine
- Na italijanski gradić Kaprakota za svega 18 sati napadalo je dva i po metra snega. To se desilo 5. marta 2015. godine. Ono što je interesantno u vezi ovog podatak jeste činjenica da se gradić nalazi na jugu Italije, dakle daleko od područja Alpa koje je karakteristično po snežnim i oštrim zimama.
- Svetski rekord u visini snežnog pokrivača drži područje planine Bejker. Ova vulkanska planina u američkoj državi Vašington nekada je bila opasna zbog čestih erupcija, a danas se u njenom podnožju nalazi poznato skijalište. Na vrhu ove planine tokom zime 1998/1999. godine snežni pokrivač je dostigao visinu od neverovatnih 2.900 cm.
- Prema američkom Nacionalnim centru za podatke o snegu i ledu, sneg se može smatrati mineralom. Naime, on predstavlja čvrstu sopstancu i neorganski formiranu prirodnu pojavu koja ima svoj hemijski sastav, što je sve svojstva minerala.
- Postoji naučni razumljiv razlog zašto je sve tiho na području koje je prekrio sneg. Iako manje ljudi i automobila na ulici sigurno značajno doprinose smanjenju buke, sneg takođe ima značajnu ulogu. Dokazano je da sneg odlično upija zvukove iz okruženja, što itekako utiče na smenjenje buke.
