Roditeljstvo predstavlja intenzivno i emotivno iskustvo koje sa sobom nosi brojna uzbuđenja. Od prvog plača, osmeha, reči i koraka, odrastanje dece za roditelje predstavlja „posao” koji zahteva potpunu posvećenost. Za razliku od uticaja tehnologije koja je svuda dostupna, uticaj sredine je različit u manjim mestima i velikim gradovima. Zato ćemo se u nastavku teksta baviti prednostima i nedostacima kada je u pitanju odrastanje dece u Beogradu i videti kakvi su uslovi u provinciji.
Da li je život u glavnom gradu dobar za porodice sa decom i zašto?
Za Beograd se može reći da je pravi kosmopolitski grad koji se neprestano razvija. Godinama unazad vlasti u Srbiji se bore sa problemom centralizacije, jer ne napuštaju svoje porodične domove u provinciji samo pojedinci, već čitave porodice. Ljudi iz svih delova Srbije dolaze u glavni grad zbog višeg standarda – lakše se nalazi posao, više su plate, bolje mogućnosti napredovanja i slično. Neretko nakon završetka studija, mladi ostaju u Beogradu, zaposle se i osnuju porodicu. Upravo iz tih razloga prodaja stanova u Beogradu je i dalje niža od potražnje.
U svim delovima grada zidaju se moderni stambeni kompleksi u kojima su, između ostalog, smešteni vrtići, škole, domovi zdravlja i igraonice, što je za porodice ogromna prednost. Čak i kad nemaju sve ove sadržaje u kraju u kome žive, roditelji su svesni da postoji još bezbroj mesta za animaciju širom grada. Predstave za decu, bioskopi na otvorenom i događaji poput Ulice otvorenog srca, Zimske bajke, Beogradskog maratona, Rolerijade predstavljaju komparativnu prednost Beograda u poređenju sa drugim manjim mestima u Srbiji.
Kako je svakom roditelju najbitnije zdravlje njegovog deteta, kao veliku prednost Beograda treba istaći ustanove na kojima rade najbolji stručnjaci u celoj zemlji: Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj i Institut za majku i dete. Pored toga, postoji i veliki broj privatnih ambulanti u koje možete odvesti svoje mališane kada posumnjate da imaju neki problem.
Odrastanje dece u Beogradu ima i brojne nedostatke
Na forumima i društvenim mrežama roditelji sve više ističu kako je odrastanje dece u Beogradu jako teško i da su manje sredine mnogo pogodnije za to. Jedan od krucijalnih problema prestonice je gužva. Saobraćajni špicevi više nisu samo u periodu odlaska na posao ili u školu i povratka sa ovih mesta, već se teško mogu predvideti. Ukoliko, na primer, želite da provedete opušten letnji vikend na Adi Ciganliji sa svojom decom, očekujte višesatno putovanje do „beogradskog mora”. Ukoliko dolazite automobilom, imaćete problem sa parkingom, jer se uvek traži mesto više. Ako se odlučite da koristite gradski prevoz, najverovatnije ćete propustiti nekoliko vozila, jer nećete moći da uđete u njih od gužve.
Prednost Beograda predstavlja veliki broj tržnih centara u kojima možete kupiti sve što je potrebno vašim mališanima. Međutim, ako odlučite da dođete u šoping vikendom (naročito u vreme praznika ili kada su loši vremenski uslovi), naoružajte se strpljenjem. Sačekaće vas bujica ljudi koji „zuje” oko vas sa svih strana.
Poznato je i da se u Beogradu traži uvek mesto više za upis dece u vrtić. Kako nema dovoljno kapaciteta za sve mališane, mnogi zahtevi budu odbijeni. Ukoliko dete nema ko da čuva, roditelji se suočavaju sa velikim problemom. Privatni vrtići su dosta skuplji od državnih, a angažovanje dadilja još više opterećuje kućni budžet.
Sve više dece u Beogradu ima problem sa astmom, jer je iz godine u godinu vazduh sve zagađeniji. U manjim sredinama (ukoliko nisu pored velikih fabrika, elektrana ili rudnika) situacija je znatno bolja.
Kako izgleda odrastanje dece u manjim sredinama?
Ljudi koju su odrasli u provinciji, a sa porodicama žive u Beogradu ističu jednu veliku manu prestonice – otuđenost. Veruju da nema bliskosti koja se razvija u manjim sredinama, u kojima „svako svakog zna” i spremniji je da pruži drugome pomoć. Nedostatak poverenja opšte je prisutan kod Beograđana. Da li su za to krivi brojni prevaranti, crna hronika u dnevnoj štampi ili generalno atmosfera koja vlada na ulicama, nije dokazano. Sigurno je samo da će se radije stanovnik nekog manjeg mesta usuditi da ostavi svoje dete komšiji dok „skokne” nešto da završi nego što će to uraditi Beograđanin.
Beogradski kvartovi u kojima su nekada bile kuće, sada su pretvoreni u „košnicu” zgrada. Podizanje porodice u stanu teže je nego u kući u kojoj imate svoje dvorište. U manjim mestima ljudi ili žive u kući ili imaju prijatelje koji žive u kući, pa su dvorišta pravi raj za mališane.
Još jedna ogromna prednost manjih mesta je blizina vrtića, škola, domova zdravlja, sala za treninge, bazena, igraonica. Roditelji u jednom danu mogu dete odvesti na više mesta, ne gubeći vreme u prevozu. Nema žurbe, ne stvara se tenzija i gotovo ne postavlja pitanje da li ćete negde stići na vreme. Jednom rečju, život je opušteniji kako roditeljima, tako i deci.
Sve u svemu, kada se uporede sve prednosti i mane za odrastanje dece u Beogradu, na roditeljima je da odluče koji su im prioriteti i šta je najbolje za njihove mališane.
