Ovo su  zablude u koje još uvek verujemo

Nekada je lakše i lepše verovati u predanja i legende nego u  istinu i naučne dokaze. Pred vama je  kratka lista zabluda i besmislica u koje većina još uvek veruje, i pored toga što ih je istorija i nauka opovrgla.

Počećemo od Galileja i „njegove“ čuvene rečenice „Ipak se okreće“, preko Darvina, Cezara pa sve do Big Bena.

Galilejo Galijej nije nikada izgovorio „Ipak se okreće“

Postoji mnogo zabluda vezanih za ime ovog čuvenog italijanskog astronoma i fizičara: – Galilej nije pronašao mikroskop – on potiče iz Holandije, iz  1608. godine.

Istina, Galilej je konstruisao sopstveni 1609. godine i koristio ga kao astronomski instrument.

– Iako mu je sudila Inkvizicija, nikada nije bio mučen.

– Nikada nije izgovorio čuvenu rečenicu „Ipak se okreće“. Ne zna se da li je Galilej priznao svojim sudijama da je pogrešio, ili je samo pristao da ćuti. Fraza „Ipak se okreće“ pojavila se u javnosti tek negde oko 1761. – čak 130 godina posle njegovog suđenja.

– Nije proveo ni jedan jedini dan u tamnici. Nјegova kazna se svela na kućni pritvor.

Čarls Darvin nije tvrdio da je čovek postao od majmuna

Ovaj naučnik koji je živeo od 1809-1882. godine nije tvorac teorije o evoluciji, niti je ikada tvrdio da jeste.  „Poreklo  vrsta“ ne bavi se evolucijom čoveka, niti je Darvin ikada pokušao da dokaže  da  čovek  potiče od majmuna. Darvin nije ni autor izraza  „opstanak najprilagođenijih“, niti „prilagođeni“ znači „najbolјi“ ili  „najjači“.

Darvin nije direktno rekao da su ljudi nastali od majmuna. Njegova teza se odnosila na to da je moguće da su sva živa bića potekla od jednog, uključujući ljude i majmune. Čak šta više, on je verovao da majmuni i ljudi imaju istog pretka, tako da ova tvrdnja pre ukazuje na srodnički odnos nego na odnos roditelj- dete.

U trećem  izdanju „Porekla vrste“ (1861), Darvin tvrdi da je Aristotel trasirao princip prirodne selekcije. Kao i Isak Nјutn, Darvin nikada nije propuštao priliku da oda dužno priznanje svojim – prethodnicima i njihovim naučnim radovima – „Ako vidim dalјe od drugih, to je zato što stojim na ramenima divova.“

Jujije Cezar nije ubijen u kapitolu

Gotovo svako, uklјučujući i Šekspira, veruje, ili je verovao da je Julije Cezar ubijen u kapitolu. E, pa nije. Julije Cezar je ubijen na sasvim, drugom mestu – blizu statue Pompeja, u holu gde je senat povremeno zasedao. Zaverenici na čelu sa Markom Junijem Brutom i Gajem Kasijem Longinom noževima na smrt izboli rimskog diktatora.

Dramatične okolnosti pod kojima se dogodio atentat kao i njegove posljedice (građanski rat koji je izbio nakon atentata) čine ubistvo Julija Cezara jednim od najpoznatijih atentata u istoriji.

Boja jaja nije preduslov kvaliteta

Kokošja jaja su jedna od najvažnijih namirnica u ishrani čoveka. Postoji uverenje među ljudima da su jaja čija je ljuska braon boje kvalitetnija od jaja čija je ljuska bele boje. A da li je to baš tako?

Naravno da nije. Ne postoji baš nikakva razlika ni u kvalitetu, ni u hranlјivoj vrednosti a već o ukusu da i ne govorimo. U pitanju je samo masovno predubeđenje i to naravno pogrešno – da su braon jaja kvalitetnija.

Razlika je jedino u vrsti kokošaka, one sa crveno-braon perjem nose jaja sa braon ljuskom, dok kokoške sa belim i svetlijim perjem nose jaja sa belom ljuskom. Poljoprivrednici koriste ovu zabludu kao marketinški trik i prodaju jaja sa braon ljuskom po većoj ceni od belih.

Big Ben  nije sat

Big Ben koji se nalazi u Londonu nije  ni sat, ni toranj, već zvono koje oglašava časove. Zvono je teško 13 tona i dobilo je ime po ser Bendžaminu Holu,  koji je  bio zadužen za njegovu izgradnju. Zvono je na samom početku nosilo naziv Veliko Zvono. Big Ben je najveća sat kula na svetu sa zvonikom.