Početna Škola U školi Padeži u srpskom jeziku – pitanja + primeri

Padeži u srpskom jeziku – pitanja + primeri

467
0
PODELI
Padeći u srpskom jeziku

Padeži u srpskom jeziku predstavljaju jednu od najtežih nastavnih jedinica svakom učeniku. Pogotovo su teški učenicima sa dijalekatskih područja i to onih čiji dijalekat nije u osnovi našeg standardnog  jezika. Stoga, padeži u srpskom jeziku trebalo bi da postanu prioritet u učenju i usavršavanju i van školskih klupa.

Bez obzira na to koliko negujemo i volimo dijalekat na kome smo progovorili prve reči i koliko god koristili ili ne sve padeže, važno je ipak da o njima dosta znamo.

U nastavku teksta pročitaćete sve neophodno o padežima, kao i njihovim značenjima i funkcijama.

Šta su padeži i čemu služe

Pojam padeža odnosi se na latinski termin cassus – padati. Međutim, ako pokušamo ovako da objasnimo osnovcima (petacima) šta su padeži, očekivano, možemo dobiti pitanje: Kakve veze s tim imaju padeži i šta to pada?

– Dragi učenici, padaju oblici i to novi, izvedeni od osnovnog oblika reči.

Da pojasnimo: imenici mama je ovo osnovni oblik. Međutim, u komunikaciji čuli smo i druge oblike mami, mamu, mamom. To znači da su svi ti oblici „ispali” iz jednog, osnovnog oblika.

–A zašto uopšte padežni oblici moraju da padaju iz jednog osnovnog oblika?

– Odgovor je lak. Naš jezik pripada fleksivnim jezicima. To znači da je njegova struktura takva da posebnim jezičkim sredstvima možemo iskazati različite gramatičke kategorije – rod, broj, padež. Komunikcija zahteva da se reči koriste u svim svojim oblicima (kad je koji potreban).

Dakle, padeži ukazuju na različite oblike neke imenske reči (imenice, zamenice, prideva i nekih brojeva). Već je poznato da se glagoli ne mogu menjati po padežima.

Padežni sistem srpskog jezika sastoji se od SEDAM PADEŽA. Oni imaju oblike u jednini i množini.

Padeži u srpskom jeziku su: NOMINATIV, GENITIV, AKUZATIV, VOKATIV, INSTRUMENTAL i LOKATIV.

Padeži – osnovna značenja i funkcije

Padeži mogu biti podeljeni u dve grupe: nezavisni i zavisni. Nezavisni su nominativ i vokativ, dok su zavisni svi ostali padeži – genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ.

Nomintiv je jedini padež koji se uvek pojavljuje bez predloga, a lokativ koji se uvek pojavljuje sa predlozima.

Kako su padeži različiti oblici jedne iste imenske reči, isto tako padeži mogu imati više funkcija i značenja u rečenici. To je najbolje pokazati na primeru svakog padeža posebno izdvojenog.

Padeži u srpskom jeziku

Nominativ

Nominativ (lat. nominare, nomen – imenovati, ime, naziv) je padež kojim se označava vršilac radnje, nosilac nekog stanja, osobine ili zbivanja. Dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?

Primer: Marko čita knjigu; Predstava je odlična!

Možemo postaviti pitanje KO čita knjigu i dobićemo odgovor: Marko ili ŠTA je odlično (osobina) i dobićemo odgovor: predstava.

Na osnovu ovih rečenica možemo primetiti da je nominativ najčešće u funkciji SUBJEKTA. To nam pokazuju imenice Marko i predstava. Međutim, nominativ u rečenici može imati i druge funkcije: deo imenskog predikata, apozicije ili atributa.

Nominativ nikada ne upotrebljavamo uz predloge.

Genitiv

Genitiv (lat. genitivus, genus – rod, poreklo) je padež ticanja – nekakav predmet je u odnosu sa nekim drugim predmetom. Taj odnos može biti prostorni ili vremenski, može se odnoiti na svojstvo, poreklo, poticanje, pripadnost, deo predmeta… Od svih padeža on ima najšire značenje.

Genitiv se dobija na pitanja OD KOGA? ili OD ČEGA? U rečenici se može pojaviti bez predloga – Dodaj mi hleba ili uz predloge.

Genitiv je padež koji se upotrebljava sa najvećim brojem predloga (čak 49). Najčešći predlozi su: iz, sa, od, do, pored, kraj, kod, blizu, iznad, ispod, iza, pre, zbog, radi, poput, osim, uoči, usred

Genitiv može imati sledeća značenja: prisvojno (posesivno) – To je rad mog druga, deono (partitivno) – Daj mi vode, poticanje (poreklo) – Doselio se iz Novog Sada, mesnoSedeo sam pored Đokovića, vremenskoOvog leta putujemo u Ameriku, uzročnoDrhtao je od straha, načinskoOtišli su na letovanje bez nje, ciljnoIdu na Kopaonik radi provoda.

U rečenici, genitiv ostvaruje službu atributa, pravog objekta, priloških odredbi za: mesto, vreme, način, uzrok i cilj.

Dativ

Dativ (lat. dativus, dare – dati, pokloniti) je padež koji ukazuje na to kome ili čemu je nešto upućeno ili namenjeno. Takođe, može upućivati i na cilj (pravac ili usmerenost kretanja). Dobijamo ga na pitanja KOME? ili ČEMU?

Primer: Idem lekaru.

KOME idem? Odgovor je lekaru.

Dativ se može uporebljavati bez predloga – Odnela sam krojaču haljinu ili sa predlozima. Najčešći predlozi su: k, ka, prema, uprkosKrenula je prema gradu, Otišao je na tenis uprkos kiši.

U rečenici dativ može vršiti službu nepravog objekta, logičkog subjekta, priloške odredbe za cilj ili mesto.

Akuzativ

Akuzativ (lat. accusare – okriviti, optužiti) je padež koji ukazuje na predmet/biće koje trpi radnju Janko voli Ninu. Međutim, može označavati i namenu, vreme, mesto ili način.

Primeri koji to ilustruju su: Otišli su u školu, Došla je pred moj rođendan, Otpevala je pesmu na silu.

Akuzativ se dobija na pitanja KOGA/ŠTA? (vidiš), a u rečenici može biti upotrebljen bez predloga ili sa predlozima: na, o, u, po, uz, za, kroz, niz, nad, pod, pred.

U rečenici, akuzativ može vršiti službu pravog ili nepravog objekta, logičkog subjekta, priloških odrerbi za vreme, mesto ili način.

Vokativ

Vokativ (lat. vocativus, vocare – zvati, dozivati, obraćati se) je jedini padež u srpskom jeziku koji nema semantičko-sintaksičku vrednost. To znači da mu ne možemo odrediti službu u rečenici ili značenje. Ovo je padež koji pokazuje vrednosti i značaj na komunikativnom planu.

Samim tim, za vokativ kažemo da je padež dozivanja, tj. obraćanja. Uz njega najčešće koristimo uzvike: hej, ej. Vokativ se u pisanju uvek odvaja zapetom.

Primer: Hej, dolazi ovamo; Mama, dodaj mi telefon.

Instrumental

Instrumental (lat. instrumentum – sredstvo, oruđe) je padež koji ukazuje na sredstvo (oruđe) i društvo koje učestvuje u vršenju radnje. Takođe, može da označi i predmet vršenja radnje, osobinu, mesto, vreme, način. Dobija se na pitanje S KIM? ili S ČIM?

Upotrebljava se bez predloga ili sa predlozima: s, sa, među, za, nad, pod, pred.

Primeri: Piše olovkom; Pije kafu sa drugaricom; Devojka sa plavim očima; Odgovorila joj je sa osmehom; Ponedeljkom je neraspoložena, Šeta livadom.

Instrumental će uvek biti upotrebljen uz predlog s/sa kada označava društvo, tj. živo biće – došla je sa dečkom na proslavu, a bez predloga s/sa ako je u pitanju predmet, tj. neživo biće – došla je autom.

U rečenici može vršiti službu: nepravog objekta, atributa, priloških odredbi za vreme, mesto ili način.

Lokativ

Lokativ (lat. locativus, locus – mesto) je padež koji označava mesto gde se nešto nalazi. Ipak, može da označava i vreme, način, predmet vršenja radnje. Dobija se na pitanja O KOME? ili O ČEMU?  Ovo je jednini padež u srpskom jeziku koji se uvek upotrebljava sa predlozima: o, u, na, po, pri, prema.

Primeri: Bila sam u školi; U junu putujem u Moskvu; Hodali smo na prstima; Pričali smo o tebi.

U rečenici, lokativ može vrštiti službu nepravog objekta ili priloških odredbi za vreme, mesto, način.

 

OSTAVITE ODGOVOR