Živeli jednom deda i baka, a nisu imali dece. Oboje su već bili u poodmaklim godinama, ali su stalno priželjkivali decu. Kada su uvideli da više ne mogu očekivati dete, baka uze kokošje jaje, stavi ga pod mišku i držaše ga tako dugo dok se iz jajeta nije izlegao mali dečak. Bio je velik kao palac, pa ga nazvaše Palčić.
Jednom kad je deda pošao da ore njivu, ponese Palčića da mu sprema hranu. Palčić je bio dobar pomoćnik. Dok je otac orao njivu, on je održavao vatru i kuvao krompir. Kada se krompir skuvao i otac došao da ruča, Palčić ga zamoli da mu dopusti da i on uzore koju brazdu.
– Što ne bi – reče starac i stavi sina konju u uvo.
Palčić je vešto naređivao konju kad treba da se okrene a kad da ide pravo i tako je oranje odlično napredovalo a brazde bile prave kao strele, iako je orač bio mali da se jedva video iz konjskog uva.
Desilo se baš da je tuda prolazio car. On spazi konja koji je na prvi pogled orao sam bez orača. Car zastade na međi i gledajući ovaj čudan prizor reče stracu: Ala ti je pametan konj, kad sam tako vešto radi.
– Pa s njim je moj sin – odgovori deda.
Car htede da vidi tog orača i kad vide Palčića, poče da moli:
– Prodaj mi svog malenog sinčića.
Dedi je bilo žao da proda svog sina, ali mu dečko šapnu na uvo:
– Samo ti mene prodaj, dobićeš za mene puno novaca.
I tako starac prodade Palčića i dobi za njega kesu zlatnika.
Car stavi Palčića u džep i krenu svojim putem. Džep je bio do pola pun zlatnika. Palčić se odmah poduhvati posla, raspara rupicu na džepu i poče da izbacuje zlatnike na put.
Car se vrati u dvorac, a pošto je bio umoran od šetnje , odmah se spusti u naslonjaču. Čim je malo odahnuo, poče da naređuje Palčiću:
– Hajde na posao, slugo moja, skini mi čizme i čarape pa ih stavi da se suše pored kamina.
Palčić odmah posluša i poče da svlači gospodaru čizme. Uz pomoć naprave za izuvanje uspeli su nekako da ih izuju. Palčić odvuče zatim čizme i čarape kraj peći da se suše. Ali je čizme stavio suviše blizu vatri, te skoro sasvim izgoreše. A čarape, pak, padoše pravo u čabar s vodom.
Ujutru car zatraži od Palčića da mu donese čarape i čizme. Palčić donese caru ono što je od čizama ostalo: od jedne čizme petu a od druge saru, dok je iz čarapa curila voda. Car se naljuti i povika:
– Sad ću ja tebe dobro istući.
Pokuša da uhvati Palčića, ali ovaj brzo skoči u krevet i sakri se u slamaricu. Car sve prevrnu, ali nije mogao da pronađe čovečuljka. Na kraju naredi slugama da slamu iznesu u staju kravama za stelju. Tako i učiniše, a velika crna krava, zvana Crnojka, zahvati Palčića zajedno sa slamom i proguta ga. Kad ujutro muzarica dođe u staju, ona kao obično pozdravi kravu:
– Dobro jutro, Crnojko.
– Dobro jutro, muzarice – odgovori Palčić iz kravljeg buraga.
Muzarica se prepade, otrča upravniku carskog imanja i ispriča mu da je u kravu Crnojku ušao zao duh jer je progovorila.
Upravnik pozva mesara i naredi mu da kravu smesta zakolje. Crnojku zaklaše i raščerečiše je, ali zao duh se ne pokaza. A burag u kome se nalazio Palčić baciše na đubrište iza staje. Noću dođe gladni sivi vuk i pojede burag, a s njim proguta i Palčića. Kurjak onda potrča preko poljane i pašnjaka i tako dospe na jedan proplanak kraj šume na kome su pasle ovce. Vuk odmah poče da motri koje bi jagnje ugrabio. Ali Palčić, vičući iz kurjakovog trbuha, probudi čobanina.
– Čobanine, ohoj čobanine, ohoj – vikao je on – vuk dolazi da ti pojede ovce.
Čobani se probudiše i pojuriše kurjaka.
Prođe neko vreme i vuk užasno ogladni. Uto se iz šume pojavi stado goveda. Vuku pođe pena na razjapljene čeljusti i on jurnu na stado. Skoro je zgrabio jedno tele; ali ga opet Palčić preduhitri iz njegovog trbuha.
– Pastiru, ohoj, čuvaj stado, vuk će ščepati tele! Pastiri najuriše vuka koji opet ostade prazna trbuha. Počeo se valjati po zemlji od besa i gladi, pa zaurla:
– Iziđi, zli duše, iz trbuha, iziđi zli duše iz mog trbuha!
– Izići ću vrlo rado, ako me prvo odneseš na kapiju moga oca – odgovori iz trbuha Palčić.
Vuk otrča na kapiju Palčićeve kuće, ali Palčić poče da ga moli:
– Odnesi me u očevo predsoblje.
Kurjak potrča i uđe u predsoblje. Čim je ušao, Palčić poče da viče iz sveg glasa:
– Oče, hej, vuk je u predsoblju, ubij ga! Starac izlete sa sekirom u ruci i jednim udarcem ubi vuka.
Tako su deda i baka opet bili sa svojim dragim sinčićem. Od vučje kože sašio je deda sebi rukavice a Palčiću bundicu za zimu. Još su od iste te kože sašili i kesu u koju su stavili zlatnike koje su primili od cara za svog pametnog i domišljatog dečaka.
