Početna U svetu knjiga Pesmice Pesme (recitacije) za decu o voću – Zmaj, Desanka Maksimović, Ljubivoje Ršumović…

Pesmice

Pesme (recitacije) za decu o voću – Zmaj, Desanka Maksimović, Ljubivoje Ršumović…

30/08/2017

27309

U pesmama ispod naši poznati pesnici za decu među kojima su i velikani poput Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović, Ljubivoja Ršumovića na najlepši način pisali su o voću. Mi smo izabrali samo mali delić recitacija na ovu temu i podelili ih sa vama. Uživajte u prelepim stihovima!

Juca c velikom jabukom – Jovan Jovanović – Zmaj

Kuma Anča jabuku
Našoj Juci dala.
Jabuka je velika,
A Juca je mala.

Toj velikoj jabuci
U malenoj ruci
Smejao se bratac njen
Zavideći Juci.

Juca veli: „Pa neka,
To je moja sreća;
Kad pojedem jabuku,
Biću s prsta veća”

Čekam kruške poleđuške – Zvonimir Kostić – Palanski

Legnem tako poleđuške
I pod kruškom čekam kruške.

Žudim, čeznem I uzdišem,
vodicu s abrade brišem.

Kruške slatke smijulje se,
celo drvo već se trese.

Medna kiša ako počne,
popadaće kruške sočne.

Ližem prste već u slasti,
al’ ni jedna neće pasti.

Od čekanja vrat se koči
I umorne sklapam oči.

Ustajem, jer to me vređa
okrećem im ljuto leđa.

Pa se mislim: sve do jedne,
zrnca pažnje nisu vredne.

Kruška – Gvido Tartalja

Mladi meda njuška
od ranog uranka:
al’ miriše kruška,
kruška karamanka!

I na desno oko
sve jednako žmirka:
al’ sit i visoko,
kruško vetropirka!

I nogama cupka,
propinje se, diže:
al’ si, kruško, ljupka,
oh, što nisi bliže!

Grančica se njiše,
kruška se ljuljuška –
medi se sve vise
diže crna njuška.

I sve skuplja usta
I sve žmuri, žmuri
I vodica pusta
niz usta mu curi.

Kupine – Desanka Maksimović

Sastale se kraj potoka
kupinice crna oka.

Crna oka, crna lica,
prozborila kupinica:

“Tanka brezo beloboka,
što se njišeš kraj potoka,

Ko u gori, posvedoči,
ima od nas crnje oči?”

Zašumela breze grana:
ima crnje oči Stana,

Stana, mala čobanica,
iz tih tamo kolibica”.

Voće – Duško Trifunović

Neka priča šta ko hoće,
najbolje je biti voće.

Čim je vrijeme da se cvate,
već bacaju pogled na te.

Dok si zelen, blago meni,
prođes kao svi zeleni.

Kad zarudiš, kad se zrije,
svi te žele – ko će prije.

Ako niste skloni kvaru,
čuvaju vas na ormaru.

Čuvaju vas u vitrine
i prirodnoj veličini.

Ti mirišeš, širis nadu,
izbjego si marmeladu.

Dok si bio, baš si bio,
zadatak si ispunio.

Neka priča šta ko hoće,
najbolje je biti voće.

Trešnja – Toma Slavković

Ima li ljudi, ima li
koji ti nisu grane cimali
I trešnje brali
dok su bili mali?!
Ako postoje takvi izuzeci,
priznajem: to nisu moji preci!

Ako želiš mišice – Ljubivoje Ršumović

Ako želiš mišiće k’o gvožđe
jedi belo ili crno grožđe

Ako želiš snagu zbilja mušku
onda ne smeš zaobići krušku

Ako želiš na sve biti imun
jedi cedi sredi žuti limun

Ako želiš ruke kao kandže
prosto gutaj sveže pomorandže

Ako želiš veštine sa strane
okomi se na krive banane.

Ako želiš da izgledaš bešnje
svakodnevno upražnjavaj trešnje.

Ako želiš biti bistre glave
beri one jagode iz trave

I uopšte ko god nešto hoće
mora jesti i voleti voće

Dunja – Milovan Danojlić

Ko svetiljka koja tinja i kunja,
mutnim se sjajem preliva dunja;
taj sjaj: sve mesečine u nj se sliše,
sjaj, al i miris, jošte više,
koji nas, uvek iznova, seća
da negde – van zemlje – postoji sreća,
i da smo, pre no što smo na zemlju pali,
sve već videli i sve znali.