Početna Porodica Deca za decu Pesme Teodore Ilić (VII razred)

Pesme Teodore Ilić (VII razred)

143
0
PODELI

Teodora Ilić učenica VII razreda Osnovne škole “Sveti Sava” iz Vladičinog Hana nam je poslala nekoliko svojih pesama. Uživajte u njenoj poeziji!

Put  ljubavi

(pesma je nastala dok sam posmatrala obalu Krfa, sa obale Sarande(Albanija),  misleći o nepoznatim junacima koji su ostavili svoju  ljubav, daleko u Srbiji da bi spasli svoju otadžbinu).

Odano kao damar srca,
koji samo za te sanjivo ječi,
duša mi se na ostrvo ljubavi iskrca,
slušajući tvoje blažene reči.

I dugi su bili ti surovi puti,
gde prođoh logore patnje i tuge,
da bi ovu ljubav spasla od sigurne smrti,
i bolne, okrutne, životne muke.

Doživeh morske bolesti razne,
dok preplovih more sete sive,
to je izgleda vrsta kazne,
što želeh da naše topline prežive.

Moj dom je sada jako daleko,
sada su tu samo zračci nade.
iako mi deo duše oteo neko,
zamisliću da su talasi ovi, tvoje serenade.

Dan u školi

Svaki dan je lep u školi.
Škola fina, brdo knjiga.
Tamo mene neko voli,
drugovi su prva liga

Ponedelјkom vedra krećem.
Želјno čekam prvi čas.
Tamo gde sa mesta trećeg
radosna ti čujem glas.

Utorkom od mnogih briga,
već polako sedim.
Pritiska me hrpa briga,.
već vidlјivo bledim.

Sredom umor mozak hvata,
oči traže malo mira.
Gradivo se teško shvata,
nastavnik me već nervira.

Četvrtkom ko klada padam,
knjigu neću ni da vidim.
Sto posto ću da nadrlјam
ocena se svojih stidim.

Petak mi je ko pet tona,
već se vidi, teško dišem.
Jedva čekam zvuk od zvona
da iz škole brzo zbrišem.

Subota mi ruke širi,
moja briga sad je manja.
Spavanje mi umor smiri,
uspavankom blagostanja.

Nedelјom se sva sokolim,
odmaram se, ležim, spavam.
Lenčarenje stvarno volim
i kad zdravo zabušavam.

Bori se za svoja krila,jer nebo nije granica

Svake noći,
kad snove od pamuka,
ne bih snila,
ja bih posmatrala zvezde,
u samoći,
i molila ih za večna krila.

Molila bih za krila svica.
Neka mi bar jedna to što želim da.
Krila ima svaka ptica,
što ih ne bi imala i ja?

Al zar su samo krila to što treba,
da procvetam kao cvet,
da porastem sve do neba,
i zadivim ceo svet?

Granice i ne postoje,
ostvariću svoj san.
Prevazićiću nebo moje,
i svemir staviti na dlan.

Ostvariću sve što želim,
najveću želјu sveta.
Da na krilima mojim belim,
moja sreća uvek cveta.

Daću  sve što imam,i volјe,
da ostvarim san svoj,
imaću krila i nebo moje,
dok slušam ponosno,
pobednički poj.

 

OSTAVITE ODGOVOR