Pesme Vladane Rajković – V razred

Pred vama su pesme Vladane Rajković talentovane devojčice iz Knjaževca, učenice V razreda OŠ „Dubrava“. Vladana voli da piše poeziju i prozu i da crta. Dobitnik je brojnih nagrada na literarnim i likovnim konkursima. Uživajte!

Muzika i ja  – najbolјi drugari

Muzika i ja smo najbolјi drugari,
ko tu sreću može da kvari?
Volim je, slušam i pevušim,
to je milina za moju dušu i uši.

Dok je slušam, uđem na čarobna vrata neka,
iza njih me novi svet čeka.

U tom svetu maštam i uživam
i lepe snove snivam.

Muzika me oduševi, nasmeje i razigra,
zato je za mene prava razbibriga.

Nјu bi trebalo da sluša svako,
da bi mu dan prošao veselo i lako.

Zato smo muzika i ja najbolјi drugari,
ko to drugarstvo može da kvari?

Budi zvezda koja voli

U našoj osnovnoj školi
ima jedna zvezda koja sve nas voli.

To je naša učitelјica draga i mila,
spremna da voli i prašta, ma gde bila.

Ona je zvezda najsjajnija od svih,
zato joj poklanjam ovaj stih.

Voli nas, uči i vaspitava,
na nas misli čak i kad spava.

Obasjava nas svojim punim sjajem,
da je poslušam i usrećim, sve od sebe dajem.

Veliku lјubav nesebično nam pruža,
ona je naša najlepša ruža.

Učitelјice draga, budite uvek zvezda koja voli
i kad nas ne bude u ovoj školi!

Pismo deda mrazu

Dragi Deda Mraze,

Godina je prošla cela ova,
jedva sam čekala da ti napišem pismo iz snova.

Dobra sam i poslušna bila,
učila sam vredno i mleko pila.

Skromne ću želјe poželeti,
nadam se da ćeš mi ih  ispuniti.

Molim te, donese mi veliku i lepu knjigu,
da čitanjem oteram brigu.

Pokloni mi malenu lutku,
da sa njom maštam u svom kutku.

Bojice mi podari razne,
da mi stranice nisu prazne.

Mira i zdravlјa nam svima podari,
da uživamo dok traju novogodišnje čari.

Želim da svi moji drugari imaju osmeh na licu
i da svako u svesci nosi peticu.

Da nam čarolija sreće večno traje,
da lјubav među lјudima ne prestaje.

Molim te, ispuni mi ove skromne želјe,
pa neka počne novogodišnje veselјe.

Dekice dragi, mnogo te volim i pozdravlјam ja,
budi na živ i zdrav mnogo, mnogo godina!!!

Moj lјubimac

Moje morsko prase
lepe šare krase.

Braon je, žute i bele boje
i one mu baš lepo stoje.

On se Gricko zove
i ispunio je moje snove.

To je moj prijatelј pravi,
svoju šapicu na moju ruku stavi.

Volim da se sa njim družim
i svu lјubav da mu pružim.

Volim da ga slušam dok naglas „prede“
i da ga gledam dok spretno semenke jede.

Umilјat je, želi da ga mazim
i da samo na njega pazim.

Ali, ima jednu strašnu manu
voli da gricka sve po stanu.

Ja ga volim najviše na svetu,
pa i kad napravi neku štetu!

Sitnice mi boje život…

U životu postoje stvari lepe, male,
možda bi u jedan osmeh stale.

Taj osmeh nekad vredi više od zlata,
kad ga detetu poklone mama i tata.

Kad mi mama šapuće reči nežne i blage,
tada su mi i najteže stvari drage.

Kad mi baka napravi slasne kolačiće,
ima li za mene veće sreće?

A kad mi deka ispriča priču iz detinjstva,
osmeh na mom licu stalno zablista.

Iskreni zagrlјaj moje drugarice,
vredniji je od svake parice.

A kad me učitelјica pred svima pohvali,
koliko mi to znači, da li ste znali?

A tek mamimo iznenađenje u vidu lepe knjige,
otera mi sve dečje brige.

Ove male stvari vrednije su od svakog blaga,
iz njih se dobija najveća snaga.

Tako mi moji najdraži sitnicama život boje,
a te mi boje baš lepo stoje!

Filharmonija

Slušam reči moje učitelјice
da u Filharmoniji rade vredne pčelice.

Ona je kao košnica prava
u kojoj ni jedna pčelica ne spava.

Tu svako zna ulogu svoju,
kao vojnici u stroju.

Iz te kuće se najlepši zvuk dobija,
to našim ušima prija.

Tu instrumenata raznih ima,
rado bih svirala na njima.

Tamo su veliki znalci za muziku,
da ih čujemo, ne propuštamo priliku.

Kad moja mama njihov koncert sluša,
kaže da joj se veseli duša.

Želim i ja u toj kući dirigent biti
i vredne pčelice predvoditi!