Početna U svetu knjiga Pesmice Pesmice (recitacije) za decu o Svetom Savi

Pesmice (recitacije) za decu o Svetom Savi

2888
0
PODELI
Sveti Sava

„Sveti Sava je odredi krst kojim se krstimo, jezik kojim govorimo, pismom kojim pišemo, put kojim idemo. Ima tome već osam vekova i taj put i taj jezik i to pismo i taj krst nisu izvan nas nego u nama i ne možemo ih izgubiti ako ne izgubimo sebe i svoje unutrašnje jedro.“ – Matija Bećković.

Sveti Sava je jedna od najvažnijih ličnosti koja je u mnogome trasirala naš put, a njegova dela i njegov primer ostaje i dan danas kao odrednica svega dobrog i uzvišenog. I ne čudi dalje, da su o Svetom Savi ispisane mnoge priče, legende i pesme. Pisane su u prošlosti a pišu se i dan danas. Mi smo izabrali ovom prilikom jedan mali delić pesama za decu pogodnih za dečje priredbe i recitale.

Na Svetoga Savu – Jovan Jovanović Zmaj

Kad ste juče, mila deco,
svi radosni bili,
čistom dušom svete pesme
ugodniku vili,

pesme vili na njegovu
i na svoju diku,
Svetom Savi, srpskog roda
prvom prosvetniku,

na me pade, ne znam zašto,
neka briga lјuta,
uzdan`o sam toga dana
nekoliko puta.

Seć`o sam se crna mraka
i borbe krvave,
pa sam gled`o u ikonu
Svetitelјa Save.

Odvele me brižne misli
do onih krajeva
gde još ni sad srpskoj deci
srpske škole nema.

Kako je to njima teško
lutati po tami,
u tuđini, u nesvojti
videti se sami.

Blago vama, mila deco,
kojima se daje
da u svakoj dragoj školi
pribirate znanje!

Gde s jezikom mile majke
svaka vrlost budi,
gde s` učite da budete
i Srbi i lјudi.

Štujte škole kao temelј
budućnosti prave,
crpsku školu k`o amanet
Svetitelјa Save.

Blago vama iduć, k znanju
po srpskome putu,
al, ja plačem kad god vidim
granu otkinutu.

Sveti Sava – Vojislav Ilić

Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?
„Već je prošlo davno veče, i nema se ponoć hvata,
sedi oci, kaluđeri, otvor`te mi teška vrata.

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su moje noge –
al` je krepka volјa moja, što me noćas vama vodi,
da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,
i sad, evo, svetlost tražim u skromnome manastiru.
Otvor`te mi, časni oci, manastirska teška vrata
i primite carskog sina ko najmlađeg svoga brata―.

Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu
i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi,
sa buktinjom upalјenom, nastojnik se otac javi.

On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete,
i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,
ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.

Za ruku ga starac uze, polјubi mu čelo bledo,
a kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo―.

Vekovi su prohujali od čudesne one noći,
vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.
Al` to dete jošte živi, jer njegova živi slava,
jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin – Sveti Sava.

Srpkinjica – Vojislav Ilić

– Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada,
Gde si do sada bila? Kuda misliš sada?

– U igri, u polјu provela sam leto,
Pa veselo sada u školu me eto.

Ah, kako je lepo, kad bi mogo znati,
Ravnim polјem ići, šareno cveće brati!

Moj najlepši venac, što sam polјem brala,
Učitelјu svome baš jutros sam dala-

Tim najlepšim cvećem, kao darom slave,
Da ikonu kiti svetitelјa Save.

Svetom Savi – Momčilo Tešić

Sveti Savo, naša slavo,
Ti si uvek naša nada,
pa i onda kad najviše
Tvoja srpska crkva strada.

Vera naša, Crkva naša
ostala je uvek ista-
ona uči ljude dobru,
verno služi Boga Hrista.

I Srbi su Tvoji isti-
Tebe slave, Tebe vole,
i Gospoda svoga služe
i Njemu se uvek mole.

Sveti Sava – Miroslav Kokošar

Mogao si biti vladar,
vladarskoga roda Ti si,
i da vladaš srpskom zemlјom,
mogao si, ali nisi.

Rastao si sa knjigama
na očevom belom dvoru,
zavoleo Boga, lјude
i sanjao Svetu Goru.

Mogao si vladar biti
kojeg mrze ili vole,
ali, Ti si svome rodu
otvarao crkve, škole…

Otada se u srcima
Tvoja mudrost deci javlјa
i pobožno, svi imaju
peticu iz PRAVOSLAVLJA.

Sveti Sava – Dragana Konstantinović

Bio je dete od glave do pete,
zvao se kratko – Nemanjić Rastko.

Hteo je da uči, da znanje svije,
al` škole bilo nijedne nije.

Zato je ustao u ranu zoru
i pobegao na Svetu Goru.

Tu je u osami manastira
učio staze lјubavi, mira.

Post`o je mudra, učena glava,
svetitelј srpski – Sveti Sava.

Sveti Sava – Predrag Konatarević

Od carskoga oca
i od loze svete
na svet dođe mudro,
razborito dete.

Slavno su mu Rastko
nadenuli ime,
zbog mudrosti roditelji
ponosili njime.

Pobožan i smeran,
još od malih nogu
želeo je život
da posveti Bogu.

Tako nešto ne pamti
istorija duga,
da gospodar želi
da postane sluga.

Da umesto cveća
trnovit put gazi
samo da bi ostao
na Božijoj stazi.

Osvetlio puteve
da se lakše hodi,
njegova nas ruka
i dan danas vodi.

Rodjen kao Rastko
a potonji Sava
oreolom mudrosti
sve nas obasjava.

Neizmerno hvala
svako dete kliče,
večna slava tebi
ti Božiji prinče.

Sveti Sava – Narodna pesma

Srpkinjica jedna mala
volela je mnogo znati;
što god vidi ona pita:
„Šta je ovo, mila mati?―

Prevrćući knjigu neku,
spazila je sliku malu
i na slici decu mnogu,
među njima Svetog Savu.

„Je li, mati, ko je ovo
sa dečicom što se bavi,
što mu ruka desna lebdi
na dečijoj maloj glavi?

Reci, majko, ko je, reci
ja tu sliku vrlo volim,
ne znam zašto, al` bih često
da se pred njom Bogu molim―.

„I moli se, ćerko mila,
ta je slika sveta glava,
taj što decu blagosilјa,
to je, `ćeri, Sveti Sava.

Kralјević je srpski bio,
al` mu kruna ne bi mila
u životu monaškome,
duša mu se posvetila.

Odreko se sveta, blaga,
siromahe duh mu traži,
prolazio svuda on je,
da ih teši, da ih blaži.

Voleo je srpstvo svoje
pa mu škole stoga dao,
da ga spase od neznanja
prosvetom ga opasao.―

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR