U dalekim afričkim zemljama žive životinje poput lavova, tigrova, slonova i mnogih drugih koje su svoje mesto pronašle u mnogim pesmicama za decu. Mi smo pronašli neke od najlepših i najzanimljivijih sa nadom da će vam se dopasti. Draga deco čitajući pesmice o divljim životinjama možete saznati koje to osobine krase svaku od ovde pomenutih i naučiti nešto novo i zanimljivo o njihovom životu.
Sudbina careva – Gustav Krklec
Tužio se stari lav:
– Zveri moje, nisam zdrav.
A na ove reči lavlje
priredile zveri slavlje…
Strašan lav – Dušan Radović
Bio jednom jedan lav..
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav!
Strašno, strašno!
Išao je na tri noge,
gledao je na tri oka,
slušao je na tri uva..
Strašno, strašno!
Ne pitajte šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo
– tramvaj ceo
i oblaka jedan deo!
Strašno, strašno!
Zubi oštri, pogled zao,
on za milost nije znao!
Strašno, strašno!
Dok ga Brana
jednog dana
nije gumom izbrisao.
Strašno, strašno!
Tigar – Gvido Tartalja
Tigar! On je, to već znamo,
od svih zveri zver najljuća.
Za njega ću reći samo:
„Daleko mu lepa kuća!“
Slon – Gvido Tartalja
Da slon pere zube
pastom kao mi
svaki dan bi tube
potrošio tri.
Pardon – Dragan Lukić
Sreo slon
u šetnji
stonogu
i zgazi joj
trideset
i treću
nogu.
Učtivo surlu
podig’o slon
i rek’o:
– Pardon.
Slonovska pesma – Bora Đorđević
O moj jadni slone,
težak si na tone.
Lovci slona love
zbog slonovske kljove.
Slonu služi surla
da kroz nju zaurla.
Pomoću nje tera
svakog drugog zvera.
Slon lepotan Dondolan – Svetislav Vuković
Slon lepotan Dondolan
i slonica Mica
venčali se jednog dana
ispod krošnji od banana.
To je bila ljubav stara,
ometana od šumara
i ostalih iz prašume
poprilično brojne sume.
Venčanje je prošlo sretno,
izvedeno vrlo spretno,
uz prisustvo šumskih vlasti
i zvanica od počasti.
Medveda su sa severa
zamolili za devera,
a za dužnost starog svata
žirafinog mlađeg brata.
Zadovoljni svi su bili,
najeli se i napili,
ljutila se samo puma
zašto nije bila kuma.
Zašto su slonovi veliki – Simeon Marinković
Slonovi svoju decu paze
manje grde, aviše maze.
Babe, dede, majke, strine
– o slončetu svako brine.
Pošto ga vole toliko,
slonče poraste veliko.
Pred ogledalom – Andra Franičević
Naš’o majmun stari
ogledalo neko,
pa video sebe
i ozbiljno rek’o:
– E, što jeste , jeste,
nema brate zbora:
još video nisam
ovakvoga stvora!
Gle, kako je smešan!
Gle, kako je dlakav!
Baš ti bože hvala
što ja nisam takav.
Bolesnik na tri sprata – Branko Ćopić
Našega staroga doktora Jana
telefon zove s Kalemegdana:
„Doktore dragi, hitno je vrlo,
imamo gosta, boli ga grlo!“
„Imate gosta?
Da nije stranac?“
„Pravo ste rekli. Jest’, Afrikanac!“
„Doći ću brzo, za jedan sat.
Kažite samo: na koji sprat?“
„Na kome spratu? Teško je reći,
boli ga čitav – drugi i treći!“
Čudom se čudi nas doktor Jan:
Kakav bolesnik? Je l’ trospratan?!“
„Doktore, jeste, to nije varka,
zovemo, znate, iz zoo-parka.
Zirafu jednu boli nam vrat,
a to je – drugi i treći sprat.“
Žirafa kao sumnjivo lice – Pop D. Đurđev
Šta li radi ovaj stvor mi
u maskirnoj uniformi.
Ta bitanga višeg ranga,
je l’ to vođa nekog ganga,
il’ je neko lice vojno,
uniforme nedostojno,
što napusti vojnu bazu;
ili ima psorijazu,
pa se krije celog veka,
zato što je puna fleka.
