Primer pismenog sastava na temu „Askina igra za život i vukova igra sa smrću“ za učenike starijih razreda osnovne škole.
Askina igra za život i vukova igra sa smrću
Jedna od najpoznatijih i najlepših pripovedaka Ive Andrića jeste i neobična pripovetka „Aska i vuk“, koja ima jednaku vrednost kao i ostala njegova dela. To je pripovetka zbog čije se sadržine treba zamisliti i postaviti sebi najrazličitija pitanja. Jedno od njih jeste i pitanje smisla života i našeg postojanja, šta je ono što život čini lepšim, boljim, šta nas oplemenjuje i pred čime se čovek zamisli i zadivi. Iz takvih razmišljanja i pitanja, ova pripovetka razmatra kolika je vrednost umetnosti i koliko je važno da čovek ume da je prepozna, ceni i uživa u njoj.
Ovčica Aska i pohlepni vuk pokazuju da umetnost ume da dotakne, očara, ali i da bude pomoć u teškim trenucima. Oni koji umetnost ne razumeju uskraćeni su i lišeni mogućnosti da misle pozitivno i deluju plemenito. Aska je bila čudna ovčica, kako pripovedač kaže: „Nije se držalo majčina skuta, nije slušalo njena dozivanja(…), nego je volelo da luta po putevima koje je samo nalazilo, da traži odvojenu pašu na udaljenim mestima.“ Njena neobičnost, dakle, ogledala se u njenom nemirnom duhu. Bila je veoma nestašna, ali izuzetno pametna.
Njena svojeglavost, radoznalost i živost nije je činilo lošim bićem, već naprotiv, bila je plemenita i posebna. Učila je balet i uživala u njemu. Iako se njena mama protivila tome i govorila joj da umetnost ne donosi sigurnost i da se od toga ne može živeti, Aska je osećala posebnu sreću i ljubav u igri, baletu i znala je da je to igra „najplemenitija od svih veština“. Pored ljubavi prema igri volela je prirodu i divila se njenoj lepoti, skrivenosti i tajni koju nosi. Priroda je za nju bila otkriće, uživanje, izazov, te ju je njena radoznalost da upozna svaki njen kutak dovela u opasnost, tj. njen život dovela u pitanje.
Naime, Aska se jednog dana našla oči u oči sa vukom, čija je hrana trebala biti baš ona. Aska je osetila neopisiv strah. Počela je da igra svoj balet koji je odvlačio pažnju vuku. Nije znala da li će njena zamisao uspeti i da li će se ikako izvući, ali u igri je videla spas. Jedino to joj je moglo na trenutak ublažiti strah od smrti i zato se od srca prepustila onome što je najbolje umela da radi. Videvši kako se vuk najpre čudi, a zatim i divi njenom plesu, Aska je igrala sve bolje i lepše. Njeni usporeni koraci bivali su sve brži kao i želja da se što brže spasi vuka. Svaki njen pokret bio je nada da će preživeti. Zato se trudila da igra najbolje što ume, iako više nije znala koji pokret da izvede. Da bi opstala i sačuvala svoj život izmišljala je pokrete koji su vuka oduševljavali. Vuk zanesen lepotom koju vidi ispred sebe, zanemaruje svoju glad, jer umetnost hrani njegovu dušu i on istinski uživa u njoj.
Aska je bila svesna da joj igra pomaže da ostane živa, da je to njena borba za život. Vuk je gledajući Asku zaboravljao svoj cilj. Mislio je kako je Askin ples nešto najlepše što je do tada video. Tako je odložio ideju da pojede Asku jer je bio znatiželjan da vidi ovaj i svaki sledeći pokret. Tako je svesno doveo do svoje smrti, jer su lovci i čobani ubrzo stigli i ubili ga. Vuk je, diveći se Aski koja se izborila za svoj život, doveo do svoje smrti. To je bila njegova borba sa smrću. Međutim, pre smrti on pokazuje da surovost i pohlepa njegove prirode nestaje pred onim što je lepo i plemenito. Njega umetnost menja.
Njegova ćud postaje pitomija i mekša, jer se u njegovom pogledu urezalo nešto što ni sam ne ume da opiše, već samo oseća. Iako je Aska nakon ovog događaja postala poznata učiteljica baleta i ples kojim se spasila nazvala „Igra za život“, mnogi su to nazvali „Igra sa smrću“, jer je njena igra bila neizvesnost i pitanje njenog opstanka. Međutim, ista ta igra je pokazala da umetnost ume da dirne svakoga, pa čak i one sa tvrdim i pohlepnim srcem, te bi se moglo reći da umetnost i volja za otporom pobeđuje svako zlo, pa i samu smrt.
Pogledajte u ranije objavljen tekst na ovu temu: Aska i vuk – pismeni sastav iz srpskog (tema iz gradiva)
