Pismeni sastav iz srpskog jezika „Događaj koji ću pamtiti“

Primer pismenog sastava na temu „Događaj koji ću pamtiti“ za učenike 5, 6 i 7. razreda osnovne škole. Ova tema objavljena je u časopisu za dečje umetničko stvaralaštvo „Dečje iskre“ 1984. godine.

Balkon je ostao pust

Godine prolaze i događaji polako postaju požutele stranice dnevnika. Samo neki koji su bili veoma važni, tužni ili radosni ostaju dugo u sećanju.

I ja se sećam jednog takvog. Bila sam veoma mala, imala sam možda četiri – pet godine. Roditelji me nisu puštali napolje. Mogla sam da izađem samo na balkon. Kao i svako drugo dete volela sam da se igram. Imala sam mnogo igračaka, više nego sva deca u zgradi. Ali ti moji vršnjaci imali su nešto više od mene, imali su slobodu.

I tako, jednog dana dok sam rasturala igračke po terasi, jedna loptica se otkotrljala do ograde. Baš kad sam prišla da je dohvatim, susedovo dete je palo i počelo da plače. Da bih bolje videla, proturila sam glavu između šipki na ogradi. Dete je i dalje plakalo, a ja sam zurila u njega. Ko zna koliko bih ga tako gledala da me mama nije pozvala. Htela sam da izvučem glavu, ali nisam uspela. Pokušala sam ponovo, okretala glavu, ali ni to nije pomoglo. Počela sam da plačem. Mama dotrča da mi pomogne. Pokušala je da me oslobodi i na kraju se odmakla bespomoćna. A ja sam i dalje plakala iz sve snage.

Mama pozva i tatu u pomoć. Dođe i baka a za njom i deka. Svi su bili nemoćni. Počeše i susedi da se okupljaju. I u tom sveopštem uzbuđenju i pometnji, ja sam uspela nekako i sama da se oslobodim.

Od tog dana puštali su me u dvorište sa ostalom decom. Stekla sam tako slobodu i mogućnost druženja sa svojim vršnjacima. Balkon je ostao pust.

Nataša Bošković, VII „Stjepan Stevo Filipović“ Beograd.