Kod šporeta u kuhinji, na drvenoj stolici, sedi moja baka. Jednom rukom, varjačom meša pasulj, a drugom rukom vešto dodaje griz u šerpicu sa mlekom. Lice joj umorno a oči crvene od neispavanosti. Sigurno je ustala rano jutros, oko šest sati, da uključi mašinu i nahrani našeg psa. Kad sam ja ustala, doručak je već bio na stolu a baka je zadovoljno pijuckala svoju prvu kaficu i plela džemper. Izgledala je kao general koji je upravo zavrišio još jednu bitku.
Kao i svakog jutra i danas je odgledala svoju omiljenu seriju a zatim se vratila u kuhinju da pogleda da li je ručak gotov. Baka, često, kad kuva peva. Peva vesele narodne pesme, i ako je neko prekine ona istu pesmu počne od početka. Oko dvanaest sati baka obavezno izvodi psa u šetnju i svrati u prodavnicu da dedi kupi novine. Na glavu stavi svoj crveni šeširić, ogrne se svilenom maramom, pa kao neka dama šeta po parku. Kada se vrati kući sudopera je puna sudova, i kao što ona kaže „ima zanimaciju do ručka“. Babin hobi je rad u bašti. Ruke su joj grube i tamne ali je zato njena bašta najlepša u kraju. Ona, inače, voli da sve bude savršeno i čisto u kući, zato u džepu svoje kecelje nosi krpu kojom svaki čas nešto briše. Divim joj se kako uspeva da sve svoje silne obaveze završi do pet sati, a onda sedne u svoju stolicu za ljuljanje i čita svoju omiljenu knjigu. Tada niko ne sme da je uznemirava i remeti njen mir.
Moja baka je najbrža i verovatno najbolja domaćica na svetu, jer i pored nas petoro u kući koji gotovo ništa ne radimo, kuća blista baš onako kako to ona želi.
Milica Urošević, 8. Razred, OŠ „Veselin Misleša“ Beograd
Časopis „Ćirilko“
Stara baka – Jovan Jovanović Zmaj
Godine su mnoge,
A leđa nejaka,
Godne su teške, –
Zgurila se baka.
Ali ipak voli
I pesmu i šalu,
Uvek ima priču
za dečicu malu.
Kad je deca sretnu,
U ruku je ljube,
A ona se smeši:
– Hvala ti, golube!
Pa se onda smeste
Ispod brsne zove,
Pa poteku priče
Sve nove i nove.
Zamiriše zova
Od sunčeva zraka, –
Uživaju deca,
Uživa i baka.
