Primer pismenog sastava na temu „Moja najdraža uspomena“ za učenike 7 i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u nekoliko tema, kao na primer „Na letnjem raspustu“, zatim „Na moru“ i slične teme u kojima se opisuje leto.
Moja najdraža uspomena
Prošlo je još jedno predivno leto. Ptice kradu poslednje lepe dane. Sve je postalo neobično tiho. Rastajem se sa nečim lepim, nečim što se već urezalo u mene, postalo deo moje duše. Od svega što sam doživela ovog leta ostale su samo uspomene. Možda će neke ostati zapisane u dnevniku, neke na fotografijama, ali ću one najvažnije zauvek nositi u sebi.
Moje misli ostale su na onoj obali mora, ostale da počivaju u pesmi bisernih valova koji se razbijaju o sive, mramorne stene. Sećanja na bezbrižan miran san, u duši urezan zvuk gitare i jedan maleni brodić na pučini. Nedostaju mi jutra koja počinju šumom borova i krikom galebova. U mojim mislima vraćaju se prelepe slike sa letovanja. Valova kad zapene i prospu svoje biserne kapi po meni, nalik na kapi rose. Naviru mi uspomene. Na blistavom suncu koje seje svoje tople zrake sa plavog, beskrajnog neba, more blista i zapljuskuje pesak na kome leže bezbrižni kupači. U daljini se jedva nazire svetionik. Čuje se pesma i zvonki glas temperamentnih meštana.
Ono što zaista volim i što mi svakog trena nedostaje je onaj miris mora i soli, sunce koje greje, gotovo peče. Nedostaju mi moji novi prijatelji. Možda se nikada neće ponoviti one bezbrižne igre na pesku i reči koje smo dovikivali moru opijeni njegovim mirisom. Uživala sam da bosa trčim obalom u sam suton, dok se lagani vetrić poigrava mojim uvojcima. Kada zatvorim oči, vidim sunce na zalasku. Ogromna crvena lopta prosipa svoje zlatno srebrnaste zrake po nepreglednom zatalasanom plavom prostranstvu, trenutak pre nego što će se izgubiti na horizontu. Noć se lagano svija nad gradom i morem kao kakav tamni veo, dok talasi udaraju o betonski zid mola tamo gde su svitanja nad morem kao romansa, a sumrak kao tihi zvuk balade.
Jedno leto je prošlo, a u meni nikad neće proći. Ostaće sećanja, žive slike, a na njime ulice, palme, mirno nepregledno more.
Moru – Aleksa Šantić
Ala si divno, oj sinje more!
Pučini često šaljem ti gled:
U tebi tajne pjesme se hore,
A srcu mome svaka med.
Još kada mila po tebi zora
Razvije tihi vjetrića pir,
I spusti na te sa čarnih gora
Svjež, mio, bujan taj cvjetni mir,
Ti mnogo sličiš srdašcu mome:
Sad mirno spavaš, a sad si lav!
Ne trpiš bure koje te lome,
Na njih se vineš razjaren sav.
Mnoga te lađa teretom tišti,
A ti je trpiš, jer trpit znaš,
Al’ kad ti srce srdžbom propišti,
Jednim je mahom ponoru daš.
Probudiš tvoje gromovne vale,
A svijet se čudi sili ti toj,
Velike lađe i s njima male
U stravi dršću gledeć ti boj.
Pa zdravo da si, oj sinje more!
Rado ti gledam pučine lik
U tebi tajne pjesme se hore,
Samo im mladost dočuje klik.
Super je tema, hvala vam puno!