Primer pismenog sastava na temu „Strašno sam se uplašila“ za učenike 5, 6, 7 i 8. razreda osnovne škole. Ova tema objavljena je u časopisu za dečje umetničko stvaralaštvo „Dečje iskre“ 1982. godine.
Dogodilo se jedne letnje večeri
Sunce je svojim poslednjim zracima pozdravilo prirodu, a prvi sumrak počeo se navlačiti na grad. Vraćala sam se od drugarice noseći u ruci knjigu za lektiru. Lak povetarac lelujao je lišće na granama i kovitlao prašinu ispred i iza mene. Kračala sam veoma brzo, gotovo trčala, želeći da stignem na početak moje najomiljenije emisije na TV-u. Ulica kojom sam prolazila bila je mračna, a prolaznika nije bilo. Smatrala sam da sam hrabra i sigurno sam grabila napred.
Odjednom, na nakih dvadesetak metara ispred mene, ukaza se nešto belo, nalik na nekakvu veliku pticu raširenih krila. Zastala sam, ali nisam mogla da raspoznam šta je to. Krenula sam napred, ali se „ptica“ ponovo podigla u vis, okrenula nekoliko puta a onda se ponovo lagano spustila na zemlju. Srce mi je jako zalupalo i ja sam zastala. Pogledom sam tražila nekog od prolaznika, ali nije bilo nikoga. Samo se mesec trudio da mi svojim bledunjavim zracima obasja put. Nisam znala kuda da krenem, nisam mogla nazad, a za napred nisam imala dovoljno hrabrosti. Put me je vodio pored te „strašne ptice“, ali ja tamo nisam smela.
Najzad se vetar smirio, a ja sam i dalje skupljala ono malo hrabrosti koja mi je ostala da krenem dalje. Pošla sam lagano, nogu pred nogu, pribijajući se uz ogradu jednog dvorišta. U mojim mislima smenjivale su se slike drugarica, roditelja, tople osvetljene sobe, i onoga što bi mi se moglo dogoditi. Baš kad sam bila pored „ptice“, vetar zaleprša moju svilenu haljinu, a „ptica“ raširi svoja krila i polete pravo prema meni. Zatvorila sam oči i čvrsto se pribila uz ogradu. U trenutku kada sam htela da vrisnem, osetila sam kako se nešto lagano, gotovo nežno spusti na moje noge. Otvorila sam oči i videla da su to dva raširena lista novine, koju je neko od prolaznika bacio.
Stajala sam tako ispred njih, dok mi se srce iz pete lagano vraćalo na svoje mesto.
Dušica Lomić, V razred, OŠ „Svetolik Ranković“ Aranđelovac
Zec – Gvido Tartalja
Šumski zec je najbrža
zverčica na svetu,
jer mu srce najbrže
silazi u petu.
