Početna Škola Sastavi - teme Pismeni sastav „Jedan tužan događaj“

Pismeni sastav „Jedan tužan događaj“

1057
0
PODELI
Panj jabuke

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Jedan tužan događaj“ za učenike starijih razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u teme u kojima se opisuju događaji koji su u srcima dece ostavili neizbrisivi trag. Ovaj rad objavljen je u zborniku najuspešnijih radova XXX smotre literarnog stvaralaštva učenika osnovnih škola Jugoslavije „Izvor žive reči“, 2002 godine. Rad je napisala Tijana Smiljković učenica šestog razreda.

Stara jabuka

Leto je. Na selu sam kod babe i dede. Obilazim kuću, dvorište, baštu… Kada stignem do voćnjaka, podignem pogled i pomislim: „Da, još uvek je tu! Star, obrastao mahovinom i mladom travom. Moje tajno mesto – stari jabukov panj.“ I onda zalutam u prošlost… sećam se…

Tu sam najviše volela da provodim popodne, da gledam zalazak sunca, da slušam kako cvrčci, skakavcii i druge bubice objavljuju veče. Da, ta stara jabuka je bila moje tajno mesto. Dok sam bila još manja, skrivala sam igračke, volela sam da zakopavam razne sitnice koje bih „pozajmila“ od sestre…

Sećam se… Na to drvo sam se prvi put popela, pa se dogodila i mala nezgoda… Najviše sam volela njene plodove, te krupne rumene jabuke. Moj pas Džeki, obožavali smo da trčimo oko drveta, po mekoj zelenoj travi. Uveče sam ležala ispod krošnje i posmatrala kako se jedna po jedna zvezda niže na nebu…

Vreme je prolazilo, a jabuka je kao i sva živa bića, starila. Počela je da truli i nije više rađala plodove. Kora joj je ispucala, suve grane su se iskrivile i raširile na sve strane. Bila je suva i veoma stara. I pored svega toga nisam želela da je deda iseče. Nisam mogla da zamislim da od moje jabuke ostane samo jedan običan panj. Ne, to je za mene bila tragedija. U suzama sam govorila i pitala samu sebe: „Gde ću sad provoditi najlepše trenutke?! Kako ću doći do tog mesta, a da se ne setim stare jabuke?“

Prošlo je godinu dana od tog događaja, a ja opet sedim i sećam se . više nema mog tajnog mesta. Ostao je samo truli panj pun uspomena.

Sunce je već zašlo i  vidi se samo crvenkasto-žuti hosrizont… Suza koja se prisijavala u mom oku, sliva se niz obraz. Brišem je rukavom i pomislim: „Sutra je novi dan“…

Napomena: Pogledajte i druge pismene sastave kao i radove koje pišu deca u okviru kategorije “Deca za decu” i neka vam oni posluže kao inspiracija za vaš rad.

 

OSTAVITE ODGOVOR