Početna Škola Sastavi - teme Pismeni sastav na temu kraj školske godine (rastanak generacije)

Pismeni sastav na temu kraj školske godine (rastanak generacije)

7870
1
PODELI
rastanak
foto: pixabay.com

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Rastanak generacije“ za učenike osmog razreda osnovne škole. Dragi moji osmaci jedan gotovo bezbrižan period života je iza vas, svako ga je doživeo na svoj način ali, verujte mi na reč to je jedan od najlepših i najbezbrižnijih perioda u vašem životu. Za ovaj rastanak evo male pomoći oko pismenog sastava koji vas sigurno čeka na kraju školske godine.

Kraj je školske godine

Kraj školske godine, naročito one završne uvek budi određene emocije, budi sećanja na setne i bezbrižne dane, na druženja, prve simpatije i ljubavi. Ove uspomene ostaće zauvek u nama.

Ako me pitate šta je drugarstvo, odgovoriću vam: to su Laza, Verko, Kustura, Kalja, Škora… A ko su oni? Baš pravo pitanje. To, su moji drugovi iz odeljenja. Sada smo osmi razred. Sa nekima sam zajedno četiri godine, sa nekima osam, a sa nekima delim dobro i loše još od najranijeg detinjstva. Neki su se na času dopisivali sa Gocom, Ljiljom, Slavom, ali to nisu samo ljubavna pisamca, često smo slali zadatke iz matematike i fizike jedni drugima, pomagali i bodrili jedni druge. Ponekad smo pravili nestašluke i svi zajedno pognutih glava trpeli kritike i ukore. Ako neko ne zna moje tajne, neka pita Škoru, ako ne zna Škorine, neka pita Verka, a Verkove ću vam ja reći, naravno ukoliko oni budu želeli da to podelim sa vama. Ostali su lepi dani i mi u njima.

Ali svima nama su ostala drugarstva sklapana svo ovo vreme, otkada smo zajedno. Neka drugarstva koja će zauvek trajati. Neka od njih živeće u nama, u našim srcima, kroz bezbroj lepih uspomena. A neka će se možda nastaviti, produbiti, prerasti u prijateljstva, u ljubav. Ko bi to mogao znati.

Nažalost došla je poslednja godina druženja, u istoj učionici, u istom školskom dvorištu sa istim i različitim mislima i željama. Možda se više ne desi da svoje tajne poverim Verku i Lazi, možda više nikada ne zagrlim Gocu. Možda ćemo se rastati zauvek, zbunjeni putevima koji nas vode, ali zauvek će mi ostati u pamćenju lepi dani školskog života.

 

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR