Šetam zamišljeno i pažnju mi odvlači lišće ispod drveća u mojoj ulici. Lišće u svim bojama podseća me na period detinjstva. U ovo vreme svake godine u školi sam pisao sastav „Jesen u mom kraju“. Koliko je to tada bilo jednolično pisanje? Svake godine treba upotrebiti maštu, a ti imaš samo desetak godina i ne interesuje te ništa. Želim samo da se igram.
Danas shvatih da je mesec novembar i da je ova godina stvarno drugačija. Polako se približava zima. Ljudi, generalno, ne vole zimu, a u meni budi sasvim drugačija osećanja. Život me je naučio da godina ima četiri godišnja doba i da moraju proći i proleće i leto, ali i jesen i zima. I, zapravo, nisu to samo godišnja doba, to je na neki način opis našeg života. Ako proleće i leto doživimo kao rađanje i sve lepo u životu, jesen i zimu obično doživljavamo kao sve ono loše što nam se dešava.
Međutim, zima je bez razloga obeležena kao nešto loše. Zima ima svoje čari i treba je gledati iz drugačijeg ugla. Da, hladno je, ali je leti toplo, pa nam ni jedno ni drugo ne odgovara. Svaki dan je pravo bogatstvo i treba biti zahvalan.
Zima je drugačija
Prva pomisao kada izgovorim reč zima su mi sneg i praznično raspoloženje. Što bi se reklo, zimsko dete, pa valjda zato i volim sneg i praznike početkom godine. Praznici nas uvek sećaju na lepe uspomene i na radosne momente u životu.
Kada sam bio u nižim razredima, Nova godina mi je bila simbol za kraj prvog polugodišta. I uvek je u tom periodu i u školi nekako sve bilo zabavnije. Znaju svi sa kakvim problemima se susreću školarci oko Nove godine: popravka ocena i odgovaranja. Međutim to meni nikada nije smetalo.
Novogodišnje čestitke. I to mi nedostaje puno. Pisao sam ih kao mali, a danas se to nekako pretvorilo u pisanje sms poruka. Pisanje novogodišnjih čestitki je bilo obavezno kada smo bili deca. U školi smo bili obavezni da to radimo. Pisanje čestitki bakama i dekama, roditeljima, bratu i sestri.
Najveća radost za mene bio je osmeh na njihovim licima kada pročitaju moje novogodišnje želje. Pokloni su bili manje važni u tom momentu, iako sam se trudio i oko njih. Praznici su momenti u godini kada se ponašamo onako, kako bi, zapravo, trebalo da se ponašamo uvek prema svojim bližnjima.
Novogodišnji darovi
Nova godina donosi nove šanse, nove greške i nov život na neki način. Ali donosi i puno praznične radosti i puno lepog raspoloženja. Otvara se mogućnost da provedemo vreme sa voljenima. I te trenutke pamtimo čitave godine, dok ne dobijemo priliku da stvorimo nove uspomene.
Pokloni su nerazdvojni deo praznika kod nas. I ne, pokloni nisu isključivo materijalne stvari ili novac. Poklon je pažnja. Poklon je ljubav. Poklon je vreme sa porodicom. I ti pokloni se ne mogu kupiti, njihova vrednost je ogromna. Ipak, pokloni u vidu sitnica mogu učiniti da vašim bližnjima svakodnevica izgleda potpuno drugačije. Nekako se time i vodim kada planiram kupovinu poklona za svoje najmilije.
Mlađi brat je oduševljen planetama, zvezdama i nebeskim telima, i kaže da će studirati astronomiju. Čak i u ovim oblačnim danima voli da posmatra dešavanja na nebu, iako baš nije vreme pogodno za to. Pošto su mu interesovanja takva, fokusiran sam i da njegovo okruženje bude u tom stilu. Pretraživao sam internet prodavnice i uspeo da pronađem nešto što bi moglo da mu bude zanimljivo: mesec lampa. Na neki način, svemir mogu da smestim u njegovu sobu i u njegov kutak za posebne stvarčice. Odavno nismo proveli više vremena zajedno kao sada, a mislim da će mu ovaj poklon samo ulepšati životni prostor i doneti još radosti.
Razmišljam:
Nikad ne znaš šta možeš da očekuješ sutra, čak ni danas posle podne. Možda te čekaju neke lepe vesti i to je zapravo misao koja mi se mota dok šetam. Shvatam da nisam dovoljno svestan koliko sam srećan što imam priliku da provodim vreme sa porodicom u ovim danima. A tek sledi ono pravo, zima i praznična okupljanja.
