Početna Škola Sastavi - teme „Prvi sneg“ – pismeni sastav za osnovnu školu (opis zime)

„Prvi sneg“ – pismeni sastav za osnovnu školu (opis zime)

9454
5
PODELI
mraz po staklu šara
foto: pixabay.com

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Prvi sneg“ za učenike 7 i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u temu „Zima u mom selu“ ili „Zimsko jutro“ i slične teme u kojima se opisuje zima.

Prvi sneg

Priroda nam je podarila mnoge lepote. Zima graciozna poput kakve kraljice očarava svojim sjajem, a nama uvek podari puno zabave i sreće.

Jutro. Lenjo prilazim prozoru. Još iz daleka se u moje oči useli belina. Protrljah oči i priđoh bliže prozoru, ugledah predivnu blistavu belinu snega. Za trenutak sam zastao kao omađijan. Uvek sam najviše voleo, prvi sneg. Ne drugi, ne treći, prvi me je uvek ispunjavao nekom radošću.

Brzo sam pronašao toplu odeću, jaknu, rukavice. Izađoh hitro na ulicu. Ostao sam zadivljen prizorom koji sam ugledao. Bele pahulje koje su se sa neba spustale kao latice zvezda, započele su svoj ples, ples koji ćemo još dugo gledati. Tek je počelo, pomislih. Posmatram kako ih vetar nosi, baca ih svuda po zemlji, a one se pokoravaju njegovom silnom dahu. Lete kraj moga lica i svojom belinom zasenjavaju mi oči. Tope se na mojim toplim obrazima. Lake su kao paperje, lete kroz zrak, iznad breza i topola. Svuda oko mene zavladala je belina. Sneg je zagospodario svuda, ponegde samo, vidi se po koji zeleni busen trave koji se suprostavlja da pogne glavu pod njegovim teretom. Lagani povetarac, njihao je grane draveća koje su škripale pod teretom vlažnog snega. Odudara od ove beline samo obližnja mirna rečica koja vijuga kroz naselje. Tanan led se uhvatio o njene obale.

Osvrnuh se oko sebe, od uzbuđenja nisam osećao hladnoću, samo radost. Reših da malo prošetam kako bih što bolje urezao u sebe ovu predivnu sliku. Kuće su obojene u belo. Iznad zatrpanih krovova uvijaju se sivi dimovi i nestaju na hladnom jutanjem vazduhu. Prozore je prekrila neka fina izmaglica, i gle, gde jutarnji mraz ih je prošarao crtajući svoje najlepše minijaturne pejzaže.

Nekoliko pasa lutalica protrčaše pored mene, malo, malo, pa zastanu njušeći nešto u snegu. Sigurno su zbog njega izgubili trag svojih zakopanih kosaka. Kao i svako živo biće i oni se pokušavaju prilagoditi novom okruženju. Ptičice su pod strehom pronašle svoje utočište, šćućurile se i ćute. Ne čuje se više njihovo veselo cvrkutanje. Nekako je tužno bez njihove pesme. Zima je sve utišala, sve je nekako spokojno i usporeno. Osim po nekog prolaznika, umotanog u šal, koji žurno odmiče niz put.

Čini mi se da se baš niko istinski ne raduje snegu, a ja sam uživao. Bacih pogled na obližnje brdašce i vratiše mi se sećanja. Ja i moj mlađi brat, po čitave dane smo provodili na njegovim padinama, ja na skijama, a on na svojim drvenim sankama. Bezbroj puta smo se poput vihora spuštali čak dole do reke, kraj čije je obale raslo gusto rastinje. Jedva čekam da još malo napada pa da opet zajedno jurimo niz breg. A sneg kao da me je čuo, najedanput poče da pada sve jače i jače. Vreme je da krenem kući.

Zima možda nije moje omiljeno godišnje doba, ali joj se uvek radujem kao da jeste, naročito onim prvim pahuljama.

 

5 KOMENTARI

  1. Tema je top brt svaka čast i ja volim da pišem i čitam teme. Posebno volim teme o zimi i jedva čekam prvi sneg! Da li će biti još radova na ovu temu?

     

OSTAVITE ODGOVOR