Kad bih bio vetar
Kada bi me nekakva čarolija u vetar pretvorila, ja bih znao šta bih. Bio bih svuda i činio čuda.
Kad bih bio vetar, obišao bih čitav svet. Zasejao bih polja po celom svetu pšenicom i žitom pa ne bi bilo gladne i siromašne dece. Terao bih guste oblake da zaliju, ali ne i poplave, polja i livade. A onda kada dođe vreme, lutao bih poljem i divio se svom uspehu, povijao i talasao već gotovo sazrelo žito. Veselo bih ćarlijao gledajući umorne seljane kako skidaju bogatu letinu.
Duvao bih lagano da ne poteram decu sa igrališta ili ljude sa gradilišta, jer bez njih ne bi bilo lepote. Bio bih najbolji poštar, ali ne bih prenosio pisma. Prenosio bih poruke u kojima čovek čoveku želi dobro. Radovao bih se svakom dečjem susretu i igrao bih se sa njima. Pevao bih im uspavanke tako lepo da bi uvek bili radosni i nasmejani.
Kad bih bio vetar, bio bih pravi dobrica, leti bih po čitav dan pirio i hladio sve ljude i spašavao ih od žarkog letnjeg sunca. Skidao bih im znoj sa umornih i tužnih lica a navlačio osmehe. Ponekad bih bio i nestašan, skidao kape i šešire sa glava, mrsio kose i uvojke. A kada bih se dohvatio kakve vode, pravio bih talase, ali ne velike. Širio jedra malim brodićima i jedrenjacima.
Ne bih nikada isčupao niti jedno drvo, čak ni cvet ili vlat trave. Ne bih rušio, ni lomio. A kad zima okove i stegne selo i grad ja bih spavao i svuda bi bio mir. Samo ponekad kad sve svetiljke zgasnu, tiho i nečujno, igrao bih se sa malim lelujavim pahuljama i prikrivao tragove divnih šumskih stvorenja.
Kad bih bio veter nikada ne bih izazivao nevolje, koristio bih svoju snagu da pomognem i činim dobra dela.
