Afrički slonovi su najveće kopnene životinje. Mogu da dosegnu visinu od tri i po metra, i težinu od neverovatnih šest tona. Međutim, afrički slon izgleda kao mala beba kada se uporedi sa najvećom od svih životinja, sa plavim kitom. Plavi kit je najveća životinja koja je ikada živela na zemlji.
Plavi kit je težak kao trideset slonova
Plavi kit je najveći sisar na svetu. Dostiže težinu od 145 tona i dužunu od 32 metra. Ima vitko telo a leti je deblji nego zimi. Leti jede po 4 tone hrane dnevno. Živi u hladnim morima i okeanima i zbog toga ima debele zaštitne slojeve masti ispod kože, koji ga štite od hladnoće. Najveći dosad izmereni plavi kit bio je dugačak 33,58 metara i težak 140 tona. (To odgovara težini trideset slonova). Srce kita je veličine vola!
“Čime ga hrane” pa je tako velik
Plavi kit nema zube, ali ima tanke rožnate usi – trake koje liče na rese, one mu služe za filtriranje hrane. Ovaj džin se hrani sitnim morskim ljuskarima, glavna hrana su mu sitni golim okom nevidljivi račići koji lebde u površinskim slojevima morske vode. Na milijarde račića zajedno sa vodom nađe se u ustima ove grdosije. Pomoću svojih rožnatih resa plavi kit proceđuje vodu, a zadržava hranu.
Na video snimku možete pogledati kako se to hrani najveća od svih životinja koje su ikada živele na našoj planeti.
Vodoskok na sred mora
Ako se desi da na sred mora ugledate vodoskok visok i do 10-ak metara, to je siguran znak da je kit isplivao i izdahnuo preostali vazduh iz pluća. Plavi kit zapravo ima ogroman kapacitet pluća, a svaki udisaj mu omogućuje neki pedesetak minuta pod vodom. U nekim momentima može da zaustavi disanje i potrebnu količinu kiseonika svede na minimum.
Kitovi su “večiti putnici” i brižni roditelji
Plavi kitovi prelaze velike razdaljine i stalno su u pokretu. Odlaze u toplije vode u kojima ženke deset meseci posle parenja , rađaju jedno mladunče. Kao i svaka majka ženka kita je nežna prema svom mališanu. Ovaj “mališan” je često dužine od oko četiti i po metara. Hrani se mlekom koje mu majka ubacuje u usta. Svakim minutom beba je teža za pola kilograma. U prvo vreme pliva na leđima majke. Dok raste majka ga uči raznim veštinama, jer posle samo nekoliko meseci moraju na daleki put. Mladunče dosta dugo ostaje uz majku.
Pesnik Gvido Tartalja je posvetio jednu lepu i zabavnu pesmu o kitovima:
Kitova beba – Gvido Tartalja
Majka čedu tepa:
“Slatki mali sine”
a on ima devet
metara dužine.
Još mu ona tepa:
“Bebo moja mila”,
a ta beba ima
dve hiljade kila.
Pesma plavog kita
Ovi gorostasi imaju nešto slabije čulo vida, ali zato imaju odličan sluh. To im pomaže u orijentaciji. Dok se kreću ispuštaju ultrasonične zvukove, (slično kao delfini) koji se odbijaju od predmeta, i ponovo im se vraćaju. Na taj način kitovi imaju savršenu predstavu o obliku, veličini i udaljenosti predmeta na koje nailaze u svom proputovanju. Inače se plavi kitovi oglašavaju i međusobno sporazumevaju pomoću različitih zvukova koje ispuštaju. To čine najglasnije od svih živih bića na našoj planeti.
Zvižduk plavog kita može da dostigne čak 188 decibela u vodi i 175 u vazduhu. Kako bi vam bilo lakše da svatite jačinu tog zvuka možete ga uporediti sa pucnjem iz topa koji je jačine 155 decibela.
“Pesma” koju ispuštaju je snimljena i poslata u svemir, kao jedan od simbola života na Zemlji.
