KUĆNI KRADLJIVAC
Imao otac devet sinova i toliko snaja. Svi su bili pošteni i čuvarni, samo je jedan sin iz kuće potajno nosio i rasipao. Dozna to otac, ali nije hteo javno da ga osramoti. Sačekao je vršidbu pšenice. Kada je zrnevlje razdvojena od slame svi ukućani su počeli da ga skupljaju lopatama. Tada je otac stao na hrpu i počeo daje rastura. Svi su ponovo skupljali zrnevlje ali nisu mogli da ga nadvladaju. On sam je više rasuo nego što su oni mogli da skupe.
Kada sinovi videše da im je trud uzaludan, rekoše ocu:
– Šta je tebi, oče? Nemoj to da činiš jer nikada nećemo biti gotovi!
Otac tada reče:
– Vidite li da vas osamnaestoro ne možete da sakupite ono što ja sam rasturim? Tako je i u našoj kući. Svi mi radimo i stičemo, a jedan stalno rasipa. Ako on tako nastavi, rasuće nas. Ja znam ko je to ali neću da ga osramotim pred svima ako odluči od sada da bude pošten. A sada nastavimo sa radom!
Žito je uskoro bilo sakupljeno na gomilu.
Od tada više ništa nije nestalo iz kuće, a velika porodica je nastavila da živi u slozi, miru i blagostanju.
RUMENE JABUKE
Ušao dečak u susedovu kuću da pozove druga u školu. A tamo na stolu, u sobi, puna kotarica rumenih jabuka.
– Kakve divne jabuke – šapne sam sebi i dohvati ih da ih bolje pogleda i omiriše.
– Ove su sigurno i ukusne! – reče i dve najlepše stavi u džep.
Onda shvati šta je učinio, zadrhte mu ruke, vrati jabuke koje je uzeo u kotaricu i pobegne.
KRADLJIVAC POČINJE OD SITNIH STVARI
Jedan učenik osnovne škole, iz dobre i poštene kuće, spazio je u rukama svoga druga lepu olovku u boji i rešio da mu je ukrade. Što je naumio, to je i učinio, čim mu se ukazala prilika. Kad je njegov otac, koji je strogo kontrolisao sav đački pribor svoga sina, primetio ovu olovku i zapitao ga otkuda mu je, sin je počeo da crveni, bledi i muca, kao što čine deca koja prvi put zgreše, i najzad priznao da je ukrao svome drugu iz zavisti. Otac ga oštro ukori, strogo kazni i nagna da olovku vrati svome drugu uz izvinjenje. Kad je sin kroz plač primetio da je prestrogo kažnjen zbog jedne tako sitne i beznačajne stvari, otac mu je odgovorio:- To je zato da ne bi posle sitnih stvari prešao na krupnije i da ti to bude prva i poslednja krađa u životu. Sin je dobro zapamtio očevu pouku i o njoj pričao svome potomstvu.
Živan M Marinković
– Ko danas ukrade jaje, sutra će kokošku.
-Ko laže, taj krade, ko krade, taj ubija, ko ubija i njega će ubiti.
KLETVA
Priča se da je nekakav seljak hteo da prisvoji tuđu njivu, pa je svog sina zakopao u zemlji, naučivši ga prethodno šta treba da odgovori kada ga budu pitali.
Sudija i parničari dođu na njivu i tu ovaj seljak poviče: – O, crna zemljo, kaži sama čija si?
-Tvoja sam, tvoja – začu se dečji glas. Pravi gazda je, čuvši ove reči, zanemeo. A sudija presudi da zemlja pripadne prevarantu.
Kada su se svi razišli otac, s motikom u ruci, navali da kopa. Hteo je da izvadi dete, ali nikako do njega da dođe. Zove ga, dete se odaziva, ali beži sve dalje i tako sve dok se nije pretvorilo u krticu.
Tako je, kažu, postala prva krtica.
Milan Đ Milićević
– Bolje je malo s blagoslovom, nego mnogo sa prokletstvom.
