Prava priča o Deda Mrazu počinje sa Nikolom Mirijskim. Ona nas vraća u 3. vek, u selo Patara, blizu drevnog grada Mire u istorijskoj oblasti Likiji. Drevna Mira nalazila se na području Male Azije, bila je u sastavu stare Grčke i rimskog carstva, a u 3. veku postaje važno središte hiršćanstva. Njeni ostaci nalaze se u današnjem gradu Kale (Demre), u južnoj Turskoj, na sredozemnoj obali.
Te 270. godine u jednoj bogatoj hrišćanskoj kući rodio se dečak Nikola. Njegovi roditelji od malena su ga učili hrišćanskoj veri, a Nikola je hrišćanskim principima ostao veran do kraja svoga života. Kada je njegove roditelje pokosila smrtonosna epidemija, Nikola je još bio mladić. Međutim, to ga nije sprečilo da čitav svoj život posveti bogosluženju, a još u mladosti postao je arhiepiskop u Miri.
Sledeći Hristove reči: „Prodaj sve svoje posede i podari novac siromašnima“, Nikola je čitavo svoje bogato nasledstvo iskoristio kako bi pomagao siromašnima i bolesnima, a pre svega siromašnoj deci. Nikola je često znao da obraduje siromašne mališane ostavljajući im poklone ispod njihovih kreveta ili u opranim čarapama koje su se sušile na visilici za veš. Ubrzo se dobar glas o Nikoli pročuo po celoj zemlji. Svuda se pričalo o njegovoj veliodušnosti, velikoj ljubavi prema deci i velikoj pažnji prema moreplovcima i njihovim brodovima.
Međutim, pod rimskim imperatorom Dioklecijanom, hrišćani su nemilosrdno proganjani, a među njima i Nikola koji je završio u zatočeništvu. Nakon što je 313. godine Konstantin Veliki doneo Milanski edikt i priznao hrišćanstvo, Nikola je pušten na slobodu. Godine 325. učestvovao je na Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, a svoj život okončao je u decembru 343. godine u Miri i sahranjen je u crkvi u kojoj je služio.
Na tom mestu danas postoji crkva podignuta u 6. veku, a u njoj se i dalje čuva sarkofag u kome su vekovima počivale mošti Svetog Nikole, koje su 1087. godine prebačene u italijanski grad Bari, gde se i danas čuvaju u katedrali Svetog Nikole. Nikola Mirijski Čudotvorac je jedan od najpoštovanijih svetaca u čitavom hrišćanskom svetu. Kod nas Srba Sveti Nikola se slavi na dan njegove smrti, 19. decembra.
Legende o svetom Nikoli
Kroz vekove su ispričane mnoge priče i legende o životu i delima svetog Nikole. U njima je opisan njegov izuzetan karakter koji nam pomaže da razumemo zašto je ovaj dobroćudni svetac danas toliko poštovan i voljen kao zaštitnik i pomoćnik svima onima kojima je pomoć bila najviše potrebna.
Priča o siromašnom ocu i njegove tri sestre
Jedna priča pripoveda kako je bio neki jako siromašan čovek sa tri kćeri koje su stigle za udaju. Međutim, u to doba je otac morao da spremi dobar miraz kada udaje ćerku. Što je miraz bio bogatiji, to je bila veća verovatnoća da će za ćerku naći dobrog muža. Bez miraza, devojka nije mogla ni da se uda. Zato su kćeri ovog siromaha bile unapred predodređene da se prodaju u roblje.
Ali na misteriozan način, u tri zasebne prilike, u njihovoj kući se pojavila po vreća zlata, za svaku ćerku po jedna, koja je bila dovoljna ocu da spremi najbolji miraz. Legenda kaže da su vreće zlata uletale su kroz otvoren prozor i upadale u čarape koje su oprane stavljane ispred vatre da se suše. Tako je nastao običaj da deca za badnje veče kače čarape ili iznose cipele ispred vrata željno iščekujući poklone od Božić Bate (svetog Nikole). Neke verzije ove priče govore o zlatnim lopticama umesto zlatnih kesa. Zato su tri zlatne lopte (neki umesto njih koriste tri pomorandže) jedan od simbola koji se povezuje sa svetim Nikolom.
Priča o svetom Nikoli i dečaku Bazilijusu
Jedna od najstarijih priča o svetom Nikoli kao zaštitniku dece odvija se mnogo nakon njegove smrti. Baš na dan kada se slavi ovaj dobri svetac, u Miru je upala banda arapskih gusara sa Krita. Pirati su opljačkali crkvu svetog Nikole i uzeli blago iz nje kao svoj najvredniji plen. Dok su napuštali grad, zarobili su mladića Bazilijusa, koga je vođa pirata odabrao kao svog ličnog slugu u nameri da ga dečak služi vinom i hranom, jer ne zna arapski jezik, pa pred njim može da vodi važne razgovore. Jadni dečak je svakoga dana pojio svog gospodara vinom iz njegove zlatne čaše.
Prošla je skoro godina, a tuga Bazilijusovih roditelja za otetim sinom je bila sve jača. Približavao se sledeći praznik sveti Nikola. Bazilijusova majka nije htela da se pridruži proslavi, ali se tihim molitvama kod kuće molila svetom Nikoli da joj čuva Bazilijusa. Za to vreme, mladić je i dalje služio vinom svoga arapskog gazdu.
Baš na dan prazinka, dok je držao zlatni pehar vina, ispred preplašenog Bazilijusa stvorio se odjednom sveti Nikola i blagoslovio je dečaka. Iznenada, dečak se neobjašnjivo našao u kući svojih roditelja u Miri. Kada su roditelji videli svoga sina, koji je još uvek držao u ruci zlatni emirov pehar, nastala je neopisiva radost. Od tog dana Nikola se smatra zaštitnikom dece.
Priča o svetom Nikoli i tri studenta
Naredna priča govori o tri studenta teologije koji su putovali u Atinu na studije. Oni svraćaju na prenoćište u jednu gostionicu, gde ih zli vlasnik ubija i skriva njihova tela u velikoj pećnici. Ubrzo u istu gostionicu svraća i episkop Nikola i odseda u njoj. Dok je spavao, u snu mu se prikaza nemio događaj sa studentima. Nikola usta i pozva gostioničara, a ovaj mu u strahu pokaza gde su tela dečaka. Nikola se pomoli bogu i ožive dečake i isceli njihove rane.
Francuska verzija ove priče govori o tri dečaka koji su se u igri izgubili i našli se kod zlog mesara koji ih zarobi i ubije. Nikola ih pronalazi i uz molitvu bogu ih oživljava.
Priča o svetom Nikoli i moru
Dok je bio mlad, Nikola je, sledeći Isusa Hrista, stalno odlazio na hodočašća u Svetu Zemlju. Dok se vraćao sa jednog hodočašća brodom, preko mora, njega i njegove saputnike mornare zadesila je strašna oluja koja je pretila da uništi brod. Nikola se samo mirno molio i svojom molitvom uspeo da rastera oblake. Uznemireni mornari bili su zapanjeni kada su se odjednom vetar i talasi potpuno umirili, a ubrzo su shvatiili da ih je Nikola svojom čudesnom molitvom spasio. Od tada, Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca i putnika.
Postoji još mnogo priča o čudima svetog Nikole, kako je spasavao ljude od gladi, živote nedužnih optuženika i brojne druge. On je svoja velikodušna dela činio u tajnosti i nije očekivao ništa za uzvrat. Zato se danas smatra zaštitnikom dece, siročadi, pomoraca, putnika, radnika, trgovaca, sudija, bankara, studenata… Jednom rečju, zaštitnikom svakog onog ko se nađe u velikoj nevolji.
Zbog velikodušnosti i prakse darivanja, na njemu je zasnovan lik Deda Mraza. I kao što su deca u drevnoj Miri nekada volela i radovala se svetom Nikoli, tako se današnja deca raduju Deda mrazu koji im svake godine tokom novogodišnjih i božićnih praznika donosi najlepše poklone.
Draga deco, srećni vam praznici!
