Zabluda je da se deca, dok su još mala, i ne znaju da pričaju, ne treba da isu kod očnog lekara jer tada ne može da se adekvatno sprovede pregled. Znamo da je jedan od osnovnih načina da se ustanovi koliko pacijent vidi onaj u kome se gleda u tablu sa brojevima, slovima ili simbolima. Kod dece u uzrastu oko godinu dana ne možemo da očekujemo punu saradnju i stopostotnu sigurnost prilikom procene, ali daleko od toga da ne postoji način kako i u tom uzrastu odrediti da li je sa vidom sve u redu, odnosno da li se dete dobro razvija. Očni lekar je takođe prva adresa kada dete ima bilo kakve infekcije oka – koje su vrlo česte, kao što je na primer konjuktivitis ili začepljenje suznih kanala.
Očni lekar za decu kao sastavni deo sistematskog pregeda u trećoj godini
Odmah treba napraviti jasnu razliku – na sistematske preglede odlazi se kada doctor proceni da treba, odnosno prema tačno utvrđenom izrastu. To ne znači da treba čekati sistematski pregled kada se primeti neki problem sa vidom kod deteta – u tom slučaju očni lekar za decu treba da se poseti bez odlaganja. Zato roditelj treba posebno da vodi računa i primeti svaku promenu koja može ukazati na to da je vid malo slabiji. Ono što se najčešće kod dece primećuje kada slabije vide jeste da se približavaju previše onome u šta je usmeren pogled (televizor, slikovnica, igračke…). Zatim, deca mogu biti razroka, odnosno da ne mogu da fiksiraju jedno ili oba oka, kao i da škilje dok gledaju, pokušavajući da fokusiraju to što gledaju. Nijedna od navedenih stvari nije za zanemarivanje, i svakako govori da mali pacijent ne vidi dobro, te da je što pre potrebno krenuti sa terapijom.
Dečji očni lekar obično prepisuje određenu dioptriju i korektivno zatvaranje oka
Kada se ustanovi da dete ne vidi dobro na jednom ili na oba oka, najpre se kreće sa određivanjem dioptrije. Tom prilikom kod dece je načešće potrebno i širenje zenica, što može biti deci malo neprijatno i nezgodno pošto je vid neko vreme zamućen. U tim situacijama posebno treba paziti na dete, jer se od sipanja kapi u zenice do pregleda čeka oko sat vremena. Za to vreme detetu ne treba dozvoliti skakanje i bilo kakvo kretanje koje bi zbog zamagljenog vida moglo biti opasno i završiti se padom ili povredom. Dečji očni lekar može prepisati i određene vežbe za korekciju vida, ili pak nošenje flastera preko oka, ukoliko je jedno oko slabije pa ga treba forsirati. Nošenje flastera i deci a i roditeljima obično najteže pada – treba izdržati određeno vreme da se nosi taj flaster, da se ne skida i ne viri ispod ili iznad njega, već da oko bude potpuno zatvoreno kako bi se forsiralo što više. U zavisnosti od slučaja i uzrasta, flaster se može nositi od dva-tri sata, do čak i celog dana.
Pravi je izazov ubediti dete da nosi flaster preko oka, ali je to jedini način da se oko koje malo ili malo više zaostaje, pokrene, i u period razvoja deteta dostigne svoj maksimum. Stručnjaci su jasni, što se ranije krene sa terapijom, to se mogu očekivati bolji ezultati. Kada su oči u pitanju, ne treba časiti časa, jer što se uradi u ranom detinjstvu, uradilo se, kasnije je sve teže korigovati vid.
Najbolji očni lekar redovno prati dete i prilagođava terapiju na svakoj kontroli
Kada se ustanovi da dete pati od neke očne bolesti (strabizam, astigmatizam, ambliopija…) i kada se krene sa terapijom, neizmerno je važno redovno ići na kontrole. Svakako, najbolji očni lekar će dati i neke savete šta i kako dete da radi kada nosi flaster (preporučuje se da tada što više aktivira vid tako što će, na primer, bojiti, crtati, igrati se sa sitnijim igračkama, u zavisnosti od uzrasta i čitati). Dioptrija se iz kontrole u kontrolu, koja je obično na tri meseca, može i ne mora menjati, a napredak bi trebalo da se vidi na svakom narednom pregledu. Operacijama se pribegava u krajnjim slučajevima i onda kada je nemoguće naći drugo rešenje (recimo, razrokost), a koji bi u kasnijem životu mogao da predstavlja problem pacijentu na više nivoa. Upornost je ključ uspeha u mnogim situacijama, pa i u misiji poboljšanja vida kod dece, te ona zavisi i od samog deteta, ali i od roditelja.
Zato su sistematski pregledi jako bitni u ranom uzrastu. Barem se osnovno kontrolise