Pravopis (ortografija) predstavlja sistem pravila kojima se koristimo u pisanom jeziku. Da bi se moglo odrediti značenje onoga što je napisano, pisani jezik zahteva poštovanje pravopisnih pravila. Tim pravilima se određuju načini upotrebe pismenih znakova – slova, znakova interpunkcije, skraćenica i sl. Ovoga puta naučićemo šta su Interpunkcijski znakovi.
Znakovi interpunkcije
Interpunkcijski znakovi koriste se u pisanju da bi se njima označila pauza ili intonacija u govornom jeziku. Znakovi koji se u pisanoj praksi najviše koriste su sledeći:
Zarez (,)
Koristi se prilikom nabrajanja, naknadnog dodavanja, da bi se prikazala suprotnost ili da bi se deo rečenice posebno istakao. Takođe, zarezom se naznačava inverzija (obrnut redosled reči i rečenica), kao i vokativ (dozivanje).
Primer nabrajanja: Da bi čovek mogao da živi nepohodni su mu voda, hrana, vazduh i sunce.
Primer, naznačavanje vokativa zarezom: Ivane, pogledaj!
Tačka i zarez (;)
Ovim interpunkcijskim znakom se označava veća pauza od zareza i pokazuje da je ta izdvojena celina zaseban skup, ali da je ipak tesno povezan sa delom rečenice od kog je znakom tačka i zarez odvojen.
Primer: Moj pas Žuća se vratio se maločas kući potpuno izmoren; u pogledu mu se moglo videti da mu se desilo nešto strašno.
Crta (-)
Kao interpunkcijski znak, crta se koristi za označavanje pauze, za izdvajanje umetnutih delova rečenice, uvođenja nečeg neočekivanog ili za objašnjavavanje značenja.
Primeri:
- A onda – sve mi je odjednom postalo jasno.
- Kuda si pošao? – upita mama Slodobana.
Tačka (.)
Stavlja se na kraju potvrdnih i odričnih rečenica, s tim da ne piše iza potpisa i naslova. Iza nje se uvek piše veliko slovo. Upotrebljava se i kod nekih skraćenica, kao i da bi označila redni broj.
Primer, korišćenje tačke u potvrdnoj rečenici: Danas će padati kiša.
Primer, korišćenje tačke u odričnoj rečenici: Nećemo moći da idemo u park.
Primer, upotreba tačke u skraćenicama: npr.
Primer, upotreba tačke za određivanje rednog broja: 3. (čita se kao treći)
Dve tačke (:)
Koristimo ih u sledećim sutiacijama:
- Ako hoćemo da nekog citiramo, ispred navedenog citata.
- Ako nešto nabrajamo, na početku nabrajanja.
- Pre zaključka.
- Kada želimo da pokažemo odnos između brojeva.
Primer za citiranje: Okrenu se prema meni i reče: „Odlazim“.
Primer za nabrajanje: Bili smo nas trojica: Ivan, Zoran i ja.
Primer za odnos između brojeva: Srbija je pobedila Hrvatsku 80:76
Tri tačke(…)
Koriste se da bi izrazile prekid izlaganja, sa namerom da čitalac (slušalac) sam pretpostavi ishod. Takođe, koriste se prilikom izražavanja sumnje. Najzad, tri tačke se upotrebljavaju na kraju nabrajanja koje može ići u nedogled.
Primer izražavanja sumnje: Međutim… to verovatno nije izvodljivo.
Primer beskonačnog nabrajanja: Postoji puno načina da ispuniš vreme. Možeš da čitaš, gledaš neki film, igraš igricu, prošetaš do obližnjeg parka…
Navodnici („“)
Pravilna upotreba navodnika podrazumeva njihovo korišćenje pri citiranju nekoga i označavanju nečije tačno navedene reči, pri iskazima koji imaju posebno značenje, za nazive firmi, pesama, knjiga i drugih umetničkih dela.
Primeri:
- Tata mi reče: „U redu, kupiću ti čokoladu“.
- Ne znam zbog čega, ali bio je na „ivici razuma“.
- Moja omiljena knjiga je „Alisa u zemlji čuda“.
Znak pitanja (?)
Upitnik se, kao i što mu samo ime kaže, stavlja na kraju upitne rečenice, tj. posle pitanja.
Primer: Jel hoće neko da mi pravi društvo?
Znak uzvika (!)
Uzvičnik se stavlja da bi se izrazila uzvična intonacija i viši stepen osećanja, recimo divljenje, zgražavanje, iznenađenje. Po pravilu, piše se iza vokativa i imperativa.
Primeri:
- Zorane, sačekaj me molim te!
- Kako je lep onaj auto!
- Hajdemo odavde, muzika je grozna!
Zagrade ()
Zagrade označavaju da je neki sadržaj dopunjen ili ukazuju na postojanje dvostrukih oblika reči.
Primer za dopunu sadržaja: Ivana (moja školska drugarica) najbolji je đak u našem odeljenju.
Primer za dvostruki oblik reči: Ljubav je osnov(a) svega
