Božićni običaji u Srbiji počinju četrdeset dana ranije i to postom koji traje od 15. novembra do 24. decembra po starom kalendaru odnosno od 28. novembra do 7. januara julijanskom kalendaru.
Tucindan
Božiću pethode dva velika praznika, od kojih je jedan Tucindan (dva dana pred Božić), tada se priprema božićna pečenica.Toga dana, odnosno dan pred Badnji dan se kolje i sređuje pečenica za Božić, obično prase ili jagnje. Nekada se pečenica tukla krupicom soli, ili ušicama sekire, pa se onda, na taj način ošamućeno prase ili jagnje klalo i dalje redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Po narodnom verovanju decu ne valja tući ovog dan, jer će navodno cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
Badnji dan (Badnje jutro i Badnje veče)
Čitav Badnji dan, a posebno Veče, predstavlja takozvano veliko bdenje u iščekivanju najsvečanijeg trenutka – rođenja Isusovog. Badnji dan pethodi Božiću i pada se uvek 6. januara. Badnjak (mladi cerić ili hrast) se po pravilu seče u ranu zoru i on simbolizuje Isusa Hrista. Njegovo unošenje u kuću predstavlja dolazak Hrista. Badnjak se posebnim obredom unosi u kuću.
Od Badnjeg dana pa do Bogojavljenja ljudi pozdravljaju jedni druge „Hristos se rodi“ – „Vaistinu se rodi“.
Badnje jutro
Kada se pronađe pogodno drvo, Badnjačar se prekrsti uz reči: – Pomozi Bože i Badnjače sveti. Badnjak prema običajima nikada ne hvata golom rukom već se na ruke navlače vunene rukavice u kojima je pomešano žito. Onda poseče drvo sa najviše tri udarca sekire u ime Svete Trojice, ukoliko se drvo ne preseče ni iz trećeg udarca, onda se lomi i uvrće.
Ponegde je običaj da se ostavi nešto, na mestu na kojem je nekad stajalo stablo, parče pogače, žito iz rukavice itd. Badnjaku se dodaje i jedna drenova grančica koja simbolizuje zdravlje i snagu i ponese se kući.
U gradu se umesto badnjaka, kupuje svežanj hrastovih grančica obavijen slamom, u kome se nalazi i jedan drenov prutić.
Badnje veče
Badnjaci se prislanjaju uz zid kuće i tu stoje do večeri. Kućni pod se posipa slamom, kuća se kadi tamjanom. Pre nego se unese badnjak u kuću, domaćica stavlja u sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, jabuka i oraha i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Uveče kad se badnjaci unose u kuću, domaćica ih premazuje medom i posipa vinom. Simbolika ovog obreda je više nego jasna: unošenjem badnjaka, u kuću ulazi sam Gospod koji svim ukućanima daruje zrdavlje.
Unošenje badnjaka
Sa rukavicama na rukama, domaćin uzima badnjak i kuca na vrata. Domaćica ili neko od ukućana pita – „Ko, je?“. Domaćin tada odgovara: – „Badnjak vam dolazi u kuću“. Tada domaćica otvara vrata i obraća se badnjaku, – „Dobro veče Badnjače!“. Domaćin zatim desnom nogom stupa u kuću i pozdravlja svoje ukućane rečima „Dobro veče i srećno vam Badnje veče“ . Ukućani mu odgovaraju „Bog ti pomogao domaćine i dao ti svaku sreću!“ – posipajući ga žitom iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi celu kuću i to kvocajući kao kvočka, dok domaćica i svi ostali ukućani idu za njim pijučući kao pilići.
Na slamu koja je prethodno razbacana po kući, bacaju metalni novac i bombone a po četiri oraha se ubacuje tri puta u sve uglove u kući. Potom deca idu u krug po slami, pijučući i skupljajući slatkiše i novac. Slama i orasi se ne uklanjaju sa poda sve dok traju praznici.
Za vreme badnjačke večere koja je isključivo posna (riba, vino, pasulj i voće) čitaju se zdravice i pevaju Božićne pesme.
Božić
Na sam Božić svi ukućani idu na liturgiju i pričešće, za šta su se spremili postom i molitvom. Tada se ne primaju gosti, ni ti se „skita“ odlazi u tuđe kuće, jer je ovo praznik koji se proslavlja u krugu porodice. Neizostavni deo Božića je polaženik, položajnik ili Radovan. Položajnik predstavlja pastire, koji su čistotom svoga srca zaslužili da prvi vide Spasitelja. Reč je o osobi koja je porodici posebno draga. Gleda se da položajnik bude dete, koje se obilato daruje jer se veruje da je donosilac sreće.
Česnica se mesi na prvi dan Božića. U česnicu se metne novac. Za stolom je domaćin otkida na delove „česti“ , koje redom namenjuje. Namenjuje redom položajniku i svakom od ukaćana, i u čijem se delu nađe novac, toga će pratiti sreća čitave godine.
Postoji još i običaj da se o Božiću otpočinje svaki rad.
Božić je dan kada oni koji su se posvađali jedni drugima praštaju.
Božić se slavi tri dana. Drugi dan posvećen je Bogorodici, a treći Svetom Stefanu. Ciklus Božićnih praznika završava se „Malim Božićem“, odnosno pravoslavnom Novom godinom koja pada 14. januara.
